Šest stvari koje RODITELJI EMOCIONALNO SIGURNE DECE NIKADA NE RADE: Tajna odgoja mališana koji pucaju od samopouzdanja

Ipak, to nikako ne znači da ovi roditelji deci sve dopuštaju i da ih odgajaju bez granica – naprotiv, oni postavljaju jasna pravila, ali strogo izbegavaju određena ponašanja.

Evo kojih šest stvari roditelji emocionalno stabilne dece gotovo nikada ne rade:

Ne skrivaju svoja osećanja po svaku cenu

Mnogi roditelji misle da pred decom uvek moraju da izgledaju snažno i nepogrešivo. Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je za decu veoma korisno da vide kako i odrasli ponekad osećaju tugu, razočaranje ili brigu. Naravno, to ne znači da ćete dete opterećivati svojim velikim problemima, već da ćete mu pokazati da je sasvim normalno imati različite emocije i o njima otvoreno razgovarati.

Ne odgovaraju besom na dečje emocije

Izlivi besa, plakanje i frustracije su sastavni deo odrastanja, posebno kod mlađe dece. Umesto da na takve situacije odgovore vikom ili kaznom, roditelji sigurne dece prvo smire sebe. Tek tada mogu istinski da pomognu mališanu da shvati šta oseća i kako da se sa tim izbori. Kada deca znaju da neće biti ismejana zbog svojih emocija, lakše će se poveravati roditeljima i kasnije u životu.

Ne umanjuju ono što dete oseća

Rečenice poput: "Nije to ništa", "Prestani plakati" ili "Nemaš razloga biti tužan" možda zvuče bezazleno, ali one detetu šalju poruku da njegova osećanja nisu važna. Dobri roditelji dopuštaju detetu da oseti i tugu i ljutnju, a zatim mu pomažu da se sa tim emocijama nosi na zdrav način.

Umeju da kažu "oprosti"

Nijedan roditelj nije savršen; svakome se desi da povisi ton ili nepravedno odreaguje. Ono što izdvaja emocionalno zrele roditelje je to što su spremni da priznaju svoju grešku i da se detetu izvine. Na taj način pokazuju da greške nisu nešto čega se treba sramiti, već prilika za učenje, a ujedno uče dete odgovornosti.

Ne svaljuju svoj stres na decu

Deca nikada ne bi smela da osećaju odgovornost za vaše probleme, loše raspoloženje ili stres. Ovi roditelji znaju da su njihove emocije isključivo njihova odgovornost i ne očekuju od deteta da ih "usreći" ili popravi njihovo raspoloženje. Tako deca usvajaju važnu lekciju da nisu odgovorna za to kako se drugi ljudi osećaju.

Ne pretvaraju razgovor u policijsko ispitivanje

Klasična pitanja poput: "Kako je bilo u školi?" najčešće se završe onim čuvenim, kratkim odgovorom: "Dobro". Umesto da rešetaju dete nizom pitanja, roditelji emocionalno sigurne dece pokušavaju da pronađu temu koja će dete prirodno podstaći na razgovor. Kada priča ne liči na ispitivanje, deca su opuštenija i vremenom lakše poveravaju svoje brige, dileme i osećanja.