Selenu je kao BEBU OD 2 DANA u dvorištu bolnice u Prizrenu našla pedijatrijska sestra, a 9 dana kasnije USVOJILA JE NJENA KOMŠINICA: Postala je uspešna pijanistkinja i priča je DOSTOJNA FILMA

Bila je 1982. godina. Pedijatrijska sestra po imenu Resma nesvakidašnji slučaj pronađene bebe u dvorištu bolnice ispričala je svojoj komšinici Olji Trifunović. Taj momenat potpuno će promeniti Seleninu sudbinu i život. Olja, koja je u tom trenutku imala 47 godina, nije bila udata i živela je sa svojom majkom. Kada je čula priču o napuštenoj devojčici, celu noć nije mogla da spava i već sledećeg dana otišla je da je vidi.

Možda vas zanima

Doroteu je majka ostavila u Zvečanskoj kada je imala samo 18 dana, a nakon tri meseca joj se desilo nešto NAJBOLJE NA SVETU! Ovo je njena filmska priča

- Pričala mi je da se zaljubila u moje okice - započinje svoju ispovest Selena.

Zahvaljujući okolnostima i ljudima koji su pomogli, proces usvajanja završen je brzo.

- Mama je radila u Ministarstvu prosvete kao inspektor, Prizren je manji grad i zahvaljujući dobrim ljudima, ja sam sa punih jedanaest dana postala član porodice Trifunović i dobila ime i prezime - priča.

"Mami dugujem sve"

Istinu o usvajanju Selena je saznala veoma rano.

- Kada sam imala tri godine, mama mi je ispričala celu priču kao nešto čime treba da se ponosim, u smislu da me je Bog sačuvao i zaštitio.

Nikada nije imala potrebu da traži biološke roditelje, jer je dobila svu ljubav ovog sveta uz mamu koja joj je bila idol, uzor i najveća podrška.

- Iz današnje perspektive, kao majka dečaka od 15 godina, mogu da kažem da je to bio veliki izazov. Biti samohrana majka, odgajati bebu u 47. godini, uz staru majku u kući... Moja mama je bila najplemenitija i najhrabrija žena - ponosno priča.

Olja je, nažalost, preminula pre 11 godina, a Selena pamti da su se zdravstveni problemi kod majke javljali postepeno i trajali dugo.

- To je bio proces. Sa mojih 20 godina polako sam postajala svesna da joj je zdravlje osetljivije. Prolazile smo kroz različite dijagnoze i izazove u Beogradu. I dok su moje drugarice putovale sa roditeljima, mi smo prohodavale nakon lomljenja kukova - podelila je sa nama.

Iako joj je život na mala leđa nametnuo teško breme, Selenina majka je, kako navodi, uvek bila usmerena ka budućnosti.

- Pošto sam ranije upisala Muzičku akademiju, sa 17 godina, stalno mi je govorila da nema vremena za tugu jer ima mene. Govorila je i da želi da sačeka da diplomiram i da dobije unuče. Tu želju je i ostvarila. Dočekala je svog unuka Davida i bila uz njega do njegove četvrte godine, a onda je tiho preminula.

Muzičko obrazovanje

Povrh i pored svega, Seleni je muzika oduvek davala smisao i predstavljala cilj. U rodnom gradu je upisala muzičku školu "Josip Slavenski" sa željom da svira klavir, iako je majka pokušala da je preusmeri na flautu.

- Ispostavilo se da sam talentovana za klavir, preskakala sam razrede i nastupala na međunarodnim takmičenjima kao prva mala Prizrenka. Sa deset do dvanaest godina vežbala sam po sedam ili osam sati dnevno - otkrila je Selena.

Ipak, planovi za studije promenili su se zbog rata.

- Želela sam akademiju u Prištini, ali smo zbog rata 1999. izbegle u Beograd, gde sam upisala Fakultet muzičke umetnosti. Tamo sam diplomirala i nastupala kao solista.

Studije završava rano. Diplomirala je sa 21 godinom, radila kao profesor klavira i nastupala. Svoj klasični repertoar zamenila je aranžmanima izvornih pesama sa Kosova i Metohije, želeći da kroz humanitarne koncerte pomogne onima koji nemaju mogućnosti.

Kasnije se profesionalno usmerila ka muzikoterapiji.

- Završila sam postdiplomske studije muzikoterapije. Završila sam i ispite na doktorskim studijama, a sada radim na tezi koja je vezana za Kosovo i Metohiju.

Udaja, majčinstvo i razvod

Tokom studija i profesionalnog angažmana u Srbiji, Selena Trifunović se udala i dobila je sina Davida. Vremenom su se, kako objašnjava, razlike između nje i supruga produbljivale i prirodno je usledio razvod.

- Sa bivšim suprugom sam bila u vezi sedam godina i skoro osam godina u braku. David je dete iz ljubavi. Do razilaženja ne dolazi preko noći. Nekada se ljudi razvijaju u različitim pravcima - priča.

Razvod nije bio impulsivna odluka.

- Trudili smo se da razlaz bude normalan, bez konflikata. David je uvek bio prioritet i oko toga nije bilo dileme. Rasla sam bez oca i imala fazu kada sam očeve drugarica zvala "tata" jer mi je falila muška figura. Želela sam klasičnu porodicu, pa je moja odluka o razvodu bila proces - priznala je Selena.

Odlazak u Belgiju

Nakon smrti majke, koja je do tada bila njena najveća podrška, a potom i razvoda, Selena se našla na međi ličnih i profesionalnih preispitivanja. U tom trenutku, tačnije 2018, dobija ponudu iz internacionalne škole u Belgiji da nastavi svoje akademsko obrazovanje i istraživanje u vezi sa radom sa decom - i odlučuje da je prihvati. David je tada imao osam godina i tek je završio prvi razred.

- Period prilagođavanja bio je zahtevan. Turistički obilazak i život su dve različite priče. David nije znao flamanski jezik, a ja sam godinu dana plakala i htela da dođem kući, ali nisam želela njega da selim tamo-ovamo. Smatrala sam da je važno da ima mogućnost izbora, državljanstvo i perspektivu za studije - navela je.

A kako sreća prati hrabre, ispratila je i nju. Danas Selena Trifunović radi u velikoj klinici u Antverpenu.

- Radim kao muzikoterapeut na dečijoj psihijatriji. Radim sa decom od tri do sedam godina sa autizmom, ADHD-om, traumama, mutizmom i poremećajima govora u multidisciplinarnom timu sa psihologom, logopedom, psihijatrom, ergoterapeutom i psihomotoričkim terapeutom - objašnjava uz napomenu da paralelno piše priručnik za roditelje.

- Muzikoterapija koristi elemente muzike, ritam i melodiju da detetu postavi strukturu - gde je početak, a gde kraj. To je posebno važno kod dece iz spektra autizma, kojima su nagle promene jako teške i stvaraju im haos u glavi - dodaje.

Inače, pored uspeha na karijernom planu, Selena je dočekala sreću i na privatnom. Naime, u periodu privikavanja na život u Belgiji, Selena ponovo uspostavlja kontakt sa sadašnjim suprugom, kog je prvi put upoznala kada je u ovde dolazila kao turistkinja pre više od 20 godina.

- Kasnije smo se ponovo povezali preko društvenih mreža, a pre nekoliko godina smo se slučajno sreli na raskrsnici. Tada smo oboje već bili slobodni. Počeli smo da se viđamo i vrlo brzo smo shvatili da želimo isto - prisetila se sudbinskog susreta.

Iako je on Belgijanac, brak su sklopili u Beogradu, na Svetog Savu, posle samo šest meseci veze. Potom su se vratili u Antverpen, gde se njen suprug krstio u pravoslavnoj crkvi i gde su stvorili svoju "plus porodicu".

- Moj suprug ima dvoje odrasle dece. Kod nas se ne koriste reči 'maćeha' i 'očuh', već 'plus mama' i 'plus tata'. Verujem da porodica sa decom iz prethodnih brakova može da funkcioniše ako nema ega i duplih standarda - zaključila je naša sagovornica.