Sava je sa 17 skočio u Tamiš, SLOMIO VRAT i završio u kolicima: Na rehabilitaciji u Igalu upoznao je Snežanu, ženu sa kojom 43 godine deli život

Život Save Lazina, u kraju poznatog kao Sava iz Barande, promenio se u sekundi kada je sa 17 godina otišao na reku.

– Završavao sam ferijalnu praksu i 30. juna otišao na Tamiš da se okupam. Skočili smo jednom, vodostaj je bio mali… Mislili smo u tim godinama da je sve dozvoljeno i da ništa ne može da nam se desi. Okliznuo sam se, pao, polomio vrat i ostao paralizovan. Od tada u kolicima – priseća se Sava.

Nakon nesreće usledilo je dugo lečenje na Banjici, gde je proveo 111 dana, a potom i rehabilitacija u Melencima. Tamo je doneo odluku koja mu je promenila život.

– U Melencima sam video mnogo ljudi koji su godinama u kolicima i rešio sam da prelomim. Stavio sam malo ogledalo na natkasnu i rekao sebi: "Badžo, nemaš šanse da prohodaš jer je povreda takva. Ili ćeš nastaviti da živiš i tražiš svoje mesto pod suncem, ili ćeš se zavući u budžak i kukati." Brzo sam se dogovorio sa sobom jer nisam temperament da ćutim, pa sam nastavio da se družim, radim i izlazim – iskren je Lazin.

Sudbinski susret u Igalu

Novo poglavlje u Savinom životu počelo je 1981. godine, kada je na rehabilitaciji u Igalu upoznao Snežanu.

– Otišli smo u restoran i videli dve devojke za stolom. Prišli smo da se upoznamo, počeli da se družimo, izlazimo u bioskop i po restoranima – priseća se Sava.

Za Snežanu, koja je tada studirala u Beogradu, a u Igalu se lečila zbog problema sa kukovima, ovaj susret bio je sasvim neočekivan.

– Dva dana pre nego što smo se upoznali razgovarala sam sa cimerkom i rekla da ne razumem kako neko planira udaju u banji. Međutim, kada sam upoznala Savu, njegov invaliditet mi uopšte nije bio važan. Bio je siguran u sebe, pričljiv i davao mi je energiju koja mi je nedostajala – priznaje Snežana.

Borba, sport i porodica

Nakon što je upoznao Snežanu, Sava je nastavio da niže sportske uspehe. Postao je član paraolimpijske reprezentacije i osvojio medalju na Evropskom prvenstvu. Ubrzo je, sa 23 godine, odlučio i da se oženi.

– Otišao sam na pripreme i kada su dve kolege dobile decu, rekao sam im da ću se do sledećeg prvenstva oženiti. Smejali su se, ali tako je i bilo. Svaki roditelj želi da mu se sin oženi, pogotovo posle priča u bolnici da od mene nema ništa – naglašava Sava.

Dolazak u Barandu i život u velikom domaćinstvu za Snežanu su značili upoznavanje sa novim običajima, ali i snažnu podršku porodice.

– Došla sam sa 23 godine u novu sredinu, ali me je svekrva od samog početka poštovala, štitila i pomagala oko dece. Naučila sam od baka i svekrve da kuvam laloška jela i pravim štrudle, a nas dvoje smo uvek imali jedno drugo – ističe Snežana.

Poslove nikada nije delio na muške i ženske

Sava i Snežana dobili su ćerke Tijanu i Tanju. U njihovom odrastanju Savi su bili važni red i vaspitanje, a brigu o deci i kućne poslove delio je sa suprugom.

– Vaspitavao sam decu da se zna red, ali u kući nikada nisam delio poslove na muške i ženske. Menjao sam pelene, kupao decu, uključivao mašinu i širio veš. Oženio sam se iz ljubavi i želim da pružim svojoj ženi sve što mogu da je zaštitim – kroz smeh dodaje Sava.

Iako je već pet decenija u kolicima, Sava se i danas aktivno bavi voćarstvom i baštovanstvom. Rad u bašti za njega je i način da ostane fizički aktivan, ali i prilika za predah.

– Napravio sam prskalicu adaptiranu za baštu, imam kruške, jabuke i šljive. Stavim vedro na noge i sve sam obradim. To mi je ujedno i fizička terapija i odmor – objašnjava on.

"Ljubav je davanje"

Posle 43 godine zajedničkog života, Sava i Snežana kažu da ih je odlazak u penziju još više zbližio. Otvoren razgovor za njih je osnova odnosa, a nesuglasice rešavaju odmah.

– Od svekrve sam naučila jednu važnu stvar – možemo da se posvađamo i da se viče, ali nikada ne sme da se ne govori. Otvorena komunikacija je najvažnija i sve rešavamo odmah – dodaje Snežana.

Za Savu, sreća se gradi ličnim odlukama, trudom i spremnošću da se život deli sa voljenom osobom.

– Ljubav je davanje. Ko nije spreman da da, ne može ni da primi ljubav. Nije stvar u sudbini, nego u tome da izađeš među ljude, boriš se i deliš život sa onim koga voliš – zaključuje Sava.