"Rintala sam ceo vek u Nemačkoj i LEPO ZARADILA, ali ćerki i unucima NIŠTA NEĆU OSTAVITI - sve ću da dam SIROTINJI"

U pismu životnoj savetnici Kseniji Habunek, jedna baka iz okoline Karlovca u Hrvatskoj otvoreno priznaje da razmišlja o radikalnoj odluci. Ako već oseća da je porodica posećuje iz interesa, zašto bi im ostavila imovinu? Možda bi, kaže, sve bilo korisnije siromašnima ili Crvenom krstu.

Možda vas zanima

"Ne znam kako mi IZGLEDAJU UNUCI, kažnjavaju me jer im NISAM DAO STAN! Snaja je od mog sina napravila SLEPCA, ne sme ni da bekne dok mu ona ne odobri"

"Draga Ksenija, imam 70 godina i živim u okolini Karlovca. Radila sam u Nemačkoj, obezbedila sam sebi kuću, penziju i uređen život, dala ćerki i više nego što joj je trebalo dati."

Njeni unuci su odrasli ljudi. Posećuju je jednom mesečno, ali samo kada obilaze i svoje roditelje.

"Osećam da te posete nisu iz ljubavi, već zbog moje imovine, možda čak i zbog novca koji im svaki put dam. Sve je to hladno i službeno, kao po komandi moje ćerke."

Njene reči bole jer su jednostavne. Kafa se popije, pitanje "kako si" se postavi, ali topline, kaže, nema.

"Ponekad me to toliko zaboli da razmišljam o tome da sve što imam ostavim Crvenom krstu, umesto njima. Pitaju me kako sam, popiju kafu, ali čini mi se da u tome nema iskrene brige za baku i da jedva čekaju da odu."

Dolazak praznika joj ne donosi radost.

"Već sada mi je muka kad se setim da će me posetiti za Božić. Najradije bih im rekla da zbog nasledstva ne treba da dolaze i da ću im novac poslati poštom."

Na kraju pisma postavlja pitanje koje mnogi stariji ljudi možda nikada ne izgovore naglas:

"Je li u redu unuke i decu lišiti nasledstva zbog njihove hladnoće? Mislim da bi moja imovina mogla biti korisnija siromašnima koji bi je možda i više cenili."

"Stvorili ste takav odnos"

Ksenija Habunek, životna savetnica portala mojevrijeme.hr, odgovara smireno, ali vrlo direktno. Prvo što ističe jeste da je imovina isključivo bakin izbor.

"Pre svega, imovina je vaša i imate pravo da raspolažete njome kako smatrate da je najbolje."

Ipak, upozorava da tako važna odluka ne sme da bude doneta iz trenutne ogorčenosti.

"Iz vašeg pisma osećam da ste duboko razočarani, ali i da strahujete da ćete doneti pogrešnu odluku zbog tih negativnih emocija."

Savetujući baku, Ksenija otvara pitanje percepcije.

"Pre donošenja te važne odluke, morate znati da li je vaša percepcija odnosa sa unucima realna. Kažete da su odrasli ljudi sa svojim životima, obavezama i ograničenjima. Njihovi mesečne posete možda vam deluju službeno, ali razmislite da li vi činite dovoljno da stvorite toplinu i povezanost."

Zatim dolazi do suštine problema.

"U vašem ponašanju vidim grešku. Zašto unuku i unuci redovno dajete novac pa se čini kao da dolaze da pokupe ček jednom mesečno?"

Prema njenim rečima, baka je nesvesno stvorila odnos koji više liči na obavezu nego na bliskost.

"Razumem da ste situirani i da mislite da treba da pomognete, ali finansijska obaveza koju ste sebi stvorili nije pomoć ni vama ni njima. Pomoći možete povremeno i sa jasnim granicama, a ne kao nešto što se podrazumeva samo po sebi."

Ksenija takođe primećuje da novac očigledno igra veliku ulogu u porodičnim odnosima.

"Čini se da novac pomalo definiše vaš odnos sa porodicom i to je nešto o čemu biste trebalo da razmislite."

Kada je reč o ideji da imovinu ostavi Crvenom krstu ili nekoj drugoj humanitarnoj organizaciji, savetnica ne osporava plemenitost takve odluke, ali upozorava na motiv.

"To je hvalevredno, ali pazite da to ne činite iz osećaja ogorčenosti ili želje da nekoga kaznite. Takve odluke treba da dolaze iz želje za činom dobrote, a ne kao posledica zamerki."

I završava rečenicom koja zvuči kao unutrašnji kompas:

"Kakvu god odluku doneli, ona vas mora ispuniti mirom i osećajem da ste postupili ispravno. Vaše srce zna."

Pogledajte BONUS VIDEO: