Posle rođenja sina NIJE OSETIO RADOST, već prazninu, a onda je shvatio da je u pitanju OZBILJAN problem o kojem MUŠKARCI NE GOVORE, iako ih pogađa češće nego što se misli

Porodica nije bila na spisku njegovih prioriteta, bar ne tako rano. Tom Filips (27) iz britanskog grada Okehamptona nije planirao da ima decu, međutim, kada se zaljubio u Frančesku - promenio je mišljenje. Nakon godinu i po dana su se venčali, a u avgustu 2023. njegova supruga rodila je dečaka kojem su dali ime Džud. Mladi otac nije ni slutio kakav problem ga čeka...

Dete je najveća sreća, najlepši poklon posle kojeg ništa u našem životu ne može da bude isto. Svaki trenutak sa njima je neprocenjiv. Ali, Tomu osmeh nije dolazio na lice. Bar ne onaj iskreni. Morao je da glumi pred drugima, pred porodicom i prijateljima koji su se više radovali njegovom sinu nego on.

"Mislio sam da se veza između roditelja i deteta najbolje gradi kroz igru, ali sa novorođenčetom to zaista ne ide", opisuje Tom svoje iskustvo. Frančeska nije imala problema - provodila je s bebom većinu vremena, dok je on imao utisak da stoji po strani. "Osećao sam se krivim, verovao sam da sam loš otac", priznaje.

U početku nije shvatao da je u pitanju veliki problem koji pogađa 15 % novopečenih majki – postporođajna depresija. Mnoge porodilje prolaze kroz "baby blues" (tugu, nervozu, plač), stanje koje spontano prolazi nakon nekoliko dana. Međutim, postporođajna depresija je znatno intenzivnija, traje duže i ometa normalno funkcionisanje i brigu o bebi. Tom je pretpostavljao da od toga pate samo žene.

Za razliku od njih, muškarci retko ispoljavaju tugu, a umesto toga postaju razdražljivi, skloni besu, povlače se u sebe, preterano rade ili pojačano konzumiraju alkohol. Neki se, poput Filipsa, plaše da priznaju da umesto sreće osećaju prazninu. U njegovom slučaju, situaciju je pogoršao i pritisak da sad mora više da brine o porodici koja se uvećala.

Već nakon dve nedelje odsustva vratio se na posao i potisnuo svoja osećanja. Počeo je da trči i ide u teretanu, ali je ubrzo shvatio da samo beži od problema, piše Profimedia.

Pomoć je stigla kada je Frančeska primetila da se njen suprug udaljava. Tom se poverio kolegi i iznenadilo ga je koliko olakšanje je osetio. Prelomni trenutak nastupio je kada mu se Džud posle šest meseci prvi put nasmešio. "Tada sam napokon osetio vezu za kojom sam čeznuo".

Inspirisan sopstvenim iskustvom, razvio je aplikaciju "Dad & Baby" koja treba da pomogne očevima da bolje razumeju svoju ulogu, jer smatra da oni grade odnos sa detetom drugačije nego majke. Na kraju je sa sinom izgradio snažnu vezu, a on i Frančeska uskoro će ponovo postati roditelji. No, da li Tom Filips strahuje da će se problem ponoviti? "Ovog puta znam šta da očekujem i ne osećam isti pritisak. Zaista sam uzbuđen".

Budući da majke podnose najveći teret fizioloških i hormonalnih promena koje prate porođaj, mnogi istraživači i lekari ranije nisu ni razmatrali mogućnost da očevi takođe mogu da prođu kroz nešto slično. Danas, međutim, znamo više. Procene pokazuju da se jedan od deset očeva suočava sa ovim problemom, jer i oni doživljavaju promene. Na primer, hormoni im se menjaju već tokom trudnoće njihove partnerke. Čak i struktura mozga može da se promeni, navodi Unicef.

Mogu doživeti i poremećaj ili nedostatak sna, stres i osećaj preplavljenosti zbog povećanih odgovornosti, pritisnuti činjenicom da porodici moraju da obezbede bolju finansijsku sigurnost. Možda će se promeniti i odnos sa partnerkom, ili će početi da preispituju svoj identitet i prioritete u životu. Sve su to, objašnjavaju psiholozi, normalne pojave.

Simptomi postporođajne depresije kod muškaraca uključuju: nedostatak samopouzdanja, koje utiče, na primer, na sposobnost da budu dobri očevi, izbegavanje aktivnosti vezanih za brigu o detetu, osećaj "zarobljenosti", povlačenje iz društva, neodlučnost, razdražljivost, ljutnju ili cinizam, upotebu alkohola ili psihoaktivnih supstanci, nedostatak topline ili odgovornosti, fizičke tegobe poput problema sa stomakom, promena u apetitu ili glavobolje, povećane konflikte sa partnerkom, agresivno ili nasilno ponašanje.

Iako mnogi ovaj problem guraju pod tepih, važno je potražiti pomoć, naročito ako simptomi dugo traju. To može podrazumevati korišćenje alata za procenu mentalnog zdravlja, razgovor sa zdravstvenim radnikom, uključivanje u grupu koja očevima pruža podršku, iskreno iskazivanje osećanja. Pričajte otvoreno sa partnerkom, savetuju stručnjaci. Ne plašite se, već pokušajte da rešite situaciju pre nego što dovede do težih poremećaja.