"Pitao sam IGUMANA da li da se ŽENIM, odgovorio mi je...": Aleksandar i Jelena Gajšek o 32 godine ljubavi i RECEPTU ZA BRAK koji se ne lomi uprkos vetrovima

Forum Ana.rs, prvi i najveći ženski forum u regionu, od 14. 2. do 8. 3. 2026. organizuje kampanju "Vjeruj u ljubav" i poziva sve parove regiona koji su u braku više od 15 godina da odvoje malo vremena, odgovore na naš upitnik, pročitaju pravila učešća i da ispričaju svoju priču i otkriju nam šta je njihova tajna dugog i uspešnog braka. Priča Aleksandra Gajšeka i njegove supruge Jelene jedna je od najinspirativnijih, a poznati par kroz prizmu svoje tridesetogodišnje ljubavi govori o temeljima uspešnog braka.

Kada ih pitate da li je brak zapravo uigran tim supružnika koji trče ka istom cilju, Jelena bez dileme potvrđuje:

"Što se tiče dugog braka, pa da, tim koji ide ka istom cilju. Taj tim je sada porodica, nas ima petoro i par životinjica. Ja sam u ulozi menadžera tog tima i u ulozi majke. Imamo 25 godina braka, ali bogami 32 godine veze. Biće nam 33 godine od onog 23. oktobra 1993", ponosna je Jelena na decenije zajedništva.

Sve je počelo na jednoj žurci, mada ih je danas teško zamisliti u tom ambijentu. Ipak, Aleksandar otkriva da su žurke i dalje deo njihovog života:

"Pravimo žurke, nismo u toj situaciji stalno, ali bar jednom mesečno. To je neka tradicija preko 20, ma i 30 godina. Baš pre sat vremena bio sam u zgradi 'Politike' gde sam 95. godine prvi put primljen na audiciju. Tamo sam upoznao fantastične ljude, a u stanu u Majke Jevrosime počeli smo da držimo prve pesničke večeri. Nije to bila samo poezija, bila je tu i muzika, skupi se fantastičan svet, vino... Sve to je bilo potaman. Već 30 i nešto godina u našem domu organizujemo slična druženja."

Jelena Gajšek, s druge strane, kroz smeh dodaje svoju stranu te "boemske" priče: "Ja sam strogi protivnik bilo kakvih supstanci koje strelinu moga uma pomućuju. Ja sve to radim svesno i savesno bez upotrebe dodatnih sredstava."

Sudbinski susret u "Krsmanoviću"

Njihova ljubavna priča ima filmski početak. Jelena se priseća kako je poezija spojila dvoje mladih ljudi:

"Ja sam pevala u 'Krsmanoviću', a moj drug Kide je slavio rođendan. On je igrao folklor i doveo je svog druga. To je bio ovaj dečko ovde i bila je to ljubav na prvi pogled. Taj prvi pogled postao je drugi, i treći, i izgleda doživotni", kaže Jelena, dok Aleksandar dodaje: "U tom nekom plesu iz mene su poleteli stihovi Đorđa Balaševića, pesma 'Ne volim januar'. On je za nas najveći pesnik, uz Arsena i Boru. Ne znam da li iko može da im priđe kada je poezija u pitanju."

Početak od nule i skromnost kao jedina opcija

Danas se od mladih očekuje da imaju sve pre braka, ali Jelena i Aleksandar su počeli u drastično drugačijim okolnostima.

"Nismo mi bili skromni jer smo želeli, nego je takvo vreme bilo. Devedesete su bile katastrofalne. Imaš platu pet maraka, doneseš kući i to ti je sve za taj mesec. Niko iz naše generacije nije imao svoj stan, niko nije bio materijalno obezbeđen u vreme sankcija i ratova. Tu se ljubav stavlja na test. Shvatiš on je tu i kad nemamo i kad imamo. Živeli smo u jednoj maloj sobi sa kučetom, kasnije je došlo i dete. Nama je to bilo normalno, tako je živela većina naših ljudi. Tada neko da mi je rekao šta ću sve danas imati, rekla bih nema šanse. Postali smo roditelji 2001. godine, bili smo baš klinci, venčali se 2000. Tada smo već radili.", iskrena je Jelena.

Mudrost o "kamenju u reci"

Aleksandar u razgovor unosi duboku duhovnu notu, citirajući mudrost koju je zabeležio u svojoj knjizi "Agape 7":

"Episkop Ilarion je, govoreći o zajednici, citirao Svetog Jovana Lestvičnika da su monasi kao kamenje po dnu neke brze reke. U početku imaju puno špiceva i oštrih ivica, ali kako ih reka nosi, oni se tumbaju i dodiruju upravo na tim oštrim delovima. Vremenom se izglačaju. U svakoj zajednici na početku dolazi do 'kleševa' naših mana, ali bez ljubavi kao kohezivnog faktora, jedna mana bi ti toliko zasmetala da poželiš kraj. Ovako, reka vremena i ljubav to oblikuju."

Aleksandar se prisetio i trenutka kada je pre braka otišao u manastir Kovilj kod tadašnjeg igumana Porfirija: "Pitao sam ga šta da radim, da li da uđem u brak. On mi je rekao: 'Šta me tu pitaš? Jedno je pitanje ima li ljubavi ili nema?'"

Jelena dodaje da su muškarci nekad neodlučni, nešto čekaju, ali bitno je da su parovi zajedno dok se vole.

"U izjavljivanju ljubavi jako je bitno šta akcentujemo, nije isto kada kažeš Ja tebe volim ili kad drugačije akcentuješ", kaže Aleksandar.

Matrijarhat i baka Ljubica: Škola za život

Jelena sa puno ljubavi priča o ženskoj liniji u svojoj porodici koja ju je oblikovala:

"Moje vaspitanje je feminizam u najlepšem smislu te reči. Moji roditelji su razvedeni, ali sam učena da budem snažna od početka, da stojim na sopstvenim nogama i da od drugog bića očekujem samo da me voli. Moja baka Ljubica nas je učila da moramo biti trezvene. Imala je taj menadžerski mozak. Dok smo letovali u najskupljem hotelu u Splitu, ona kaže: 'Hajde sada, idite na tezgu da prodajete sir'. Učila nas je da poštujemo rad i novac. Govorila je: 'Budite vi svoje na svome, pa će lako neko ko vas zasluži doći tu. Ako vam se ne sviđa, otvorite vrata i kažite – sledeći!'"

Aleksandar dodaje i priču o dedi Dragoljubu, on je bio moj veliki favorit, veliki intelektualac: "Bio je direktor mlekare, pravi gospodin. Kad su hteli da ga smene jer nije bio u partiji, stotine radnika je izašlo da ga brani, a on je rekao: 'Nema problema, biću tehnički direktor'. Tu je pokazao kako se ego stavlja po strani."

Roditeljstvo: Puštanje dece da biraju svoj put

Danas, kao roditelji troje odrasle dece, Jelena i Aleksandar Gajšek se trude da budu podrška, ali ne i prepreka.

"Pustili smo ih da sami odlučuju. Naša ćerka Anja je spremala medicinu, a onda joj je veče pre prijemnog profesor Bojanin dao knjigu. Na ispitu joj je krenula krv iz nosa, neka mučnina... Shvatila je da to nije za nju i upisala je psihologiju. Kasnije smo dešifrovali Bojaninovu poruku u toj knjizi koja je to i nagovestila. Treba pustiti stvari da idu svojim tokom", kaže Jelena.

Sinu Andreju pokušavaju da probude preduzetnički duh: "Dao sam mu da vodi prodaju knjiga preko sajta. Prvi put ulazi u poštu, buni se što mora da čeka da novac legne na račun... Ali tako uči da poštuje novac", priča Aleksandar, dok Jelena strogo dodaje: "Ja nisam surova, samo sam realna. Šta će u životu drugo? Kod mene bi čekao prvi u mesecu!"

Sreća je pravljenju ajvara

Za kraj, Jelena otkriva šta bi poručila mlađoj verziji sebe: "Budi smirenija, budi tolerantnija. Život će se desiti pa će se desiti, ne treba unapred brinuti. Ja sam stalno brižna, čini mi se da bih ja rešila sve njihove probleme, ali moram ih pustiti."

Aleksandar zaključuje prelepom anegdotom reditelja Đorđa Kadijevića: "Pitao sam ga koji mu je najsrećniji dan. Rekao je da to nije bio dan kad je dobio Grand Prix u Rimu, već onaj kad je sa suprugom mleo paprike za ajvar. On je okretao mašinu, ona ga je kritikovala da ne radi dobro, a on je osetio takvo blaženstvo da je rekao – ja nikad srećniji nisam bio. Sreća je u onima koji su tvoji, u tom krugu gde osećaš opuštenost."

Otkrijte nam i vi svoju tajnu dugovečnog braka

Forum "Ana" do 8. 3. 2026. organizuje kampanju "Vjeruj u ljubav" i poziva sve parove regiona koji su u braku više od 15 godina da ispričaju svoju ljubavnu priču i podele tajne uspešnog braka.

Upitnik

• Ime i prezime
• Koliko godina imate
• Mesto stanovanja
• Koliko godina ste u braku?
• Kako ste se upoznali?
• Koji su vaši saveti za srećan i dugovečan brak?
• Šta je, po vašem mišljenju, najlepše što dugovečna bračna zajednica pruža?
• Kako se vaš odnos razvijao tokom godina?
• Sa kakvim ste se izazovima suočavali tokom braka i kako ste ih prevazišli?
• Ukoliko smatrate da postoji još nešto važno što biste želeli da podelite – slobodno dopišite.

Vaše odgovore pošaljite na forum.ana@ringier.rs, a odabrane priče biće objavljene na portalu žena.rs i u Blic ženi, kao deo kampanje Vjeruj u ljubav.