Rada je napustila Švajcarsku i došla u srpsko selo u kom se SVEKRVE I SNAJE NAJVIŠE VOLE: "Nigde takve lepote kao ovde"
- Rada Kalajdžić je 21 godinu provela radeći u Švajcarskoj, a kad se penzionisala vratila se u Ježevicu gde je pronašla svoj mir.
- Izgradila je skladne porodične odnose, naročito sa snajama, ističući važnost međusobnog poštovanja, zajedništva i prenošenja pravih vrednosti na mlađe generacije
Rada Kalajdžić (70) nosi u sebi priču o tihom i dostojanstvenom životnom putu - od Stare Hercegovine, preko Crne Gore i Švajcarske, pa sve do sela Ježevica ispod planine Jelice, gde je pronašla svoj mir. Iako je više od dve decenije radila u Švajcarskoj, tamo nikada nije "ostavila srce" - vratila se čim je došlo vreme, zajedno sa suprugom, da penzionerske dane provede tamo gde se oseća svojom.
Majka dva sina, baka, domaćica, penzionerka i žena koja veruje u rad i poštenje, Rada je ceo život gradila oko porodice i vrednosti koje je ponela iz roditeljskog doma. Svojim primerom tome uči i svoje sinove i snaje. Ljubav prema ručnom radu nasledila je od roditelja i zadržala je do danas, ali ono što napravi ne prodaje, već poklanja, naročito onima koji nemaju ili ne umeju sami.
"Moj tata je mnogo voleo ručne radove i voleo je da naučim da štrikam, heklam i vezem, pa sam mu tu želju ispunila", kaže rada za Blic Ženu.
U Ježevici nije želela samo da živi, već i da doprinese.
"Ja sam bila od prvog dana za to da imamo nešto u ovoj Ježevici. Mogla sam da kupim kuću ili stan i da živim u gradu, ali volela sam Ježevicu. Ovde imam svoj mir", objašnjava Rada, pokazujući prelepu prirodu kojom se ovo selo u Moravičkom okrugu može pohvaliti.
Poput drugih žena koje žive u seoskom ambijentu, ni Rada nije klasična penzionerka. Ima svoju baštu, uzgaja voće i povrće, održava domaćinstvo, a kroz Udruženje "Evgenija" zajedno sa ostalim članicama širi i sprovodi ideju pomoći drugima - invalidima, crkvama, manastirima, deci i svima kojima je pomoć potrebna. Potreba da pokloni, da podeli, da njeno znanje i rad budu drugima od koristi i na radost, provlači se kroz sve što ova vredna penzionerka s velikom ljubavlju radi.
Za sebe kaže da veruje u Boga, ali još više u pravdu i u reč - ono što obeća to i ispuni, bez obzira na okolnosti.
Posebno mesto u Radinom životu imaju i njene snaje, o kojima govori sa iskrenom toplinom i ljubavlju. Znanja iz oblasti domaćinstva koja je godinama sticala i usavršavala rado im je prenela, a one su ga sa zahvalnošću prihvatile i usvojile. Danas se, kaže, odlično slažu - uz poštovanje, razumevanje i bliskost koja se ne može odglumiti.
U šali, meštani Ježevice često kažu da je njihovo selo jedino selo u Srbiji u kom se svekrve i snaje iskreno vole i poštuju. Ali, kod Rade to nije šala, već svakodnevica. U njenom domu, kao i u mnogim drugim u selu, to se vidi u svakom osmehu, u svakom zajedničkom ručku i u svakoj pruženoj ruci. I baš tu, u toj toplini koja se ne nameće nego živi, krije se prava snaga njenog života - u ljubavi koja se deli, u znanju koje se prenosi i u porodici koja ostaje na okupu, kao najvažnije blago koje čovek može da ima.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.