Ovakve ljude NE BI TREBALO DA PUSTITE U KUĆU čak ni ako su vam ROD ROĐENI: Kradu vam sreću, a ostavljaju GORČINU
- Dom je mesto gde punimo energiju i osećamo se bezbedno, a jasan značaj postavljanja granica neophodan je za očuvanje unutrašnjeg mira
- Prostor u kom živimo mora da bude oslobođen od tuđih zahteva i negativnosti
Dom je mnogo više od četiri zida i nameštaja. To je mesto gde punimo baterije, dišemo duboko i osećamo se bezbedno. Mesto gde možemo biti svoji, bez opravdanja i objašnjavanja. Energija svake kuće je delikatna i lako se može poremetiti unošenjem tuđih emocija i problema, čak i od onih ljudi koje volimo. Ponekad, zaštita sopstvenog prostora nije sebičnost, već način da očuvamo svoj mir i jasnoću misli.
Iako važimo za gostoljubiv narod, svakome od nas se makar nekoliko puta u životu desilo da primimo u kuću nepristojnog gosta. Vrljšanje po ormarima, zavirivanje u svaki kutak, preturanje po biblioteci sa knjigama i ormarićima u kupatilu nekad jednako mogu da nas izlude kao i salve žalopojki koje ne prestaju, deljenje lekcija koje nismo tražili i ponašanje kao da je naš dom "javno dobro". Atmosfera u svakoj kući je delikatna i lako se može poremetiti puštanjem pogrešnih osobe unutra, čak i ako su nam te osobe bliski rođaci. Ponekad, zaštita našeg kutka nije čin okrutnosti, već oblik mentalne higijene.
Postoje različiti tipovi ljudi, a ovakve nikada ne bi trebalo puštati u dom.
Energetski vampiri
Njihove posete su tiho iscrpljivanje vaših resursa. Ne prave scene, ne viču. Dolaze da izbace sopstvenu potisnutu gorčinu, izuče svoju negativnu energiju i da otmu vaš pozitivan pristup životu. Svaka rečenica počinje očiglednom zabrinutošću: "Nemoj se uvrediti, ali...", "Da sam na tvom mestu, ja bih...". Nakon što odu, ostaje osećaj praznine, kao da je emocionalni uragan prošao kroz tišinu. Dom prestaje da bude tvrđava, pretvarajući se u bojno polje za druge ljude. Ne zaboravite da je distanca ponekad jedini način da sačuvate sopstveni mir.
Dežurni kritičari
Njihovo interesovanje nije vi, već vaše okruženje, vaši uspesi, vaši nedostaci. Pogledom skeniraju svaki detalj, pronalazeći osnovu za kritiku: "Sećaš se, nekada je bilo udobnije?", "Izgledaš malo ubledelo", "Potreban ti je terapeut"... Ispod maske zabrinutosti krije se stalno procenjivanje. Posle takvih poseta počinjete da se osećate nelagodno u sopstvenom domu, kao da ste pali na testu. Ne zaboravite da vaš dom ne bi trebalo da bude mesto gde dokazujete svoje pravo na sopstveni način života.
Večita "kukumakala"
Njihov rečnik je zbirka žalbi, tračeva i mračnog pesimizma. Sednu i metodično, kao na transportnoj traci, iznose svu svoju negativnost: "Život je glup", "Svi su sebični", "Starost nije radost", "Jadna ja, mučna ja". Odlaze sa primetno ozarenim licem, ostavljajući vam svoj emocionalni teret da se vi njime bavite. Ne zaboravite: vaš dom nije spalionica za tuđe psihološko smeće. Kad vam se sledeći put najavi gost koji večito kuka, objasnite mu da već imate isplaniran dan. I tako svaki put. Jednom će shvatiti da više nije dobrodošao u vaš dom.
"Sve je moje tvoje"
U početku deluje kao slatka intimnost: "Na kraju krajeva, mi smo jedna krv" ili "Mi smo najbolji prijatelji". Ali postepeno, osećaj bliskosti se transformiše u osećaj njihovog prava: pravo da svrate bez poziva, pravo da kritikuju, da daju nepoželjne savete, da zahtevaju pažnju i usluge i da prave scene ako im ne ispunite sve što su zamislili. Frazа "duguješ mi" visi u vazduhu, čak i ako je ne izgovore naglas. Tako vaš dom postaje kuhinja u kojoj vi niste šef, već tu palicu preuzimaju porodične ili prijateljske veze sa osobama koje smatraju da ste u obavezi da ih trpite. Granice se zamagljuju, a sa njima i vaš mir.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.