"Odustala sam od ABORTUSA I KRILA TRUDNOĆU OSAM MESECI, mama se šokirala kad je saznala": Ljubica Komlenić PRVI PUT O PRIVATNOM ŽIVOTU

Ljubica Komlenić majka je troje dece – dve ćerke i sina. Njena najstarija ćerka Vanja rođena je u dok je Ljubica još živela u Baču, u trenutku kad je bila veoma mlada i kad su joj mnogi govorili da trudnoću ne treba da zadrži. Upravo taj period smatra jednom od najvažnijih prekretnica u svom životu.

"U tom periodu se uvek sve krilo. Ostala sam u drugom stanju, govorili su mi da moram da abortiram, jer sam jako mlada. Otišla sam u bolnicu, stala ispred ulaznih vrata i jedna devojka mi je donela papir na kom je pisalo: 'Moji roditelji su me stvorili iz ljubavi. Počele su da mi se formiraju oči, nos, usta..., ali danas su moji roditelji rešili da me ubiju'. Stavila sam taj papir u džep, pobegla iz bolnice i vratila se kući. Krila sam trudnoću do osmog meseca, moja majka se šokirala kad je saznala da ću se poroditi. Ali volela je Vanju, kao i moje drugo dvoje dece, najviše na svetu", ispričala je Ljubica u podkastu "Životna priča".

Iako je trudnoća stigla u trenutku kad nije imala ni sigurnost ni jasnu predstavu o budućnosti, Ljubica danas veruje da je upravo rođenje ćerke odredilo njen životni put. Vanja je postala njen najveći motiv, razlog zbog kog je donosila najteže odluke i pronalazila snagu onda kada se činilo da je više nema.

"Presrećna sam što sam mlada postala majka, jer je zapravo Vanja mene vodila kroz život, svakog dana mi je davala snagu. Preponosna sam na nju, ona sad ima bebicu od sedam meseci. Ako mi je Bog dao u tom momentu da budem majka, sigurno je imao razlog za to, možda ju je poslao da ona spasi mene", kaže s puno ljubavi u glasu.

Upravo želja da ćerki obezbedi bolji život odvela je Ljubicu početkom devedesetih u Italiju, kad su se na rafovima u srpskim prodavnicama mogle naći samo čačkalice i salvete. Hrane gotovo da nije bilo, niti se nazirao kraj hiperinflaciji. Otišla je sama, u nepoznato, sa namerom da zaradi i stvori uslove za budućnost svog deteta. Ubrzo nakon njenog odlaska granice su zatvorene, a razdvojenost od ćerke postala je najteži teret koji je nosila. Radila je i po 18 sati dnevno, prihvatala poslove koje drugi nisu želeli i gradila život iz početka. Kad je konačno uspela da stane na noge, donela je odluku koju je dugo čekala – vratila se po Vanju i povela je sa sobom u Italiju. Tad je, seća se, njena ćerkica već naučila da vozi dečji bicikl.

"Skočila je sa biciklice kad me je ugledala, zagrlila me i od tog trenutka se više nikad nismo razdvojile", deli Ljubica jedan od najemotivnijih trenutaka iz svog privatnog života.

Danas, kad iza sebe ima karijeru koja ju je dovela do samog vrha svetske gastronomije, Ljubica Komlenić najponosnija je upravo na svoju decu. Nijedno od njih nije krenulo njenim profesionalnim putem jer, kaže, nisu imali talenta za kulinarstvo u čemu je njihova mama nenadmašna. Ali, sve troje su od nje dobili ono najvažnije - ljubav i hrabrost da se suoče sa svim životnim preprekama zahvaljujući čemu su danas ljudi na koje je Ljubica s punim pravom ponosna.

Pogledajte celu epizodu: