Nina je donirala više od 100 LITARA MLEKA drugim bebama: Porodila se u SEDMOM MESECU trudnoće, a onda je počela PAKLENA BORBA

Nina Drašković (30), majka prevremeno rođene bebe Saše, u intervjuu za Blic ženu podelila je svoju priču o prevremenom porođaju, majčinstvu i odluci da postane mama donor, zahvaljujući kojoj je punih sedam meseci donirala svoje mleko bebama kojima je ono bilo najpotrebnije.

"Imala sam potpuno urednu trudnoću i bila sam veoma srećna. Nekako sam se prepustila svemu i uživala u tom periodu", započinje Nina svoju priču.

Međutim, u jednom trenutku počela je da oseća kontrakcije. Nakon pregleda, lekari su ustanovili da postoji veliki rizik od prevremenog porođaja.

"Nije mi prvo pukao vodenjak, već sam dobila kontrakcije. Čula sam se sa doktorkom, otišla na pregled i tamo su ustanovili da ih imam na svaka tri minuta. Postojao je veliki rizik od prevremenog porođaja", priseća se Nina.

Zbog komplikacija i sumnje na infekciju prebačena je u porodilište, gde se situacija dodatno zakomplikovala. Beba je gubila plodovu vodu, pa su lekari morali hitno da reaguju.

"Na kraju smo morali da uradimo hitan carski rez", kaže Nina.

Njena ćerka Saša rođena je sa svega 1.600 grama. Po dolasku na svet prebačena je na Institut za neonatologiju, a Nina je ostala uskraćena za onaj prvi, dragoceni kontakt koji većina majki ima sa svojim bebama.

"Nisam je videla skoro 48 sati. Bila je toliko mala da nisam smela ni da je zagrlim. Naš prvi pravi kontakt dogodio se kada su me odveli do inkubatora i stavili mi bebu na grudi", priseća se Nina.

Upravo tada, kako kaže, počela je i njena borba da uspostavi i održi laktaciju.

"Taj kontakt kože na kožu izuzetno je važan za svaku mamu i bebu, a posebno za prevremeno rođene bebe. Upravo tada počela je i moja laktacija", objašnjava Nina.

Dok je Saša boravila na Institutu za neonatologiju, Nina je svakodnevno donosila svoje mleko kako bi njena ćerka dobijala sve što joj je bilo potrebno. Prevremeno rođene bebe često imaju poteškoće sa hranjenjem, pa je Saša u početku dobijala mleko putem sonde, a kasnije je učila da se hrani na flašicu.

U isto vreme, Nina je primetila da proizvodi znatno više mleka nego što je bilo potrebno njenoj bebi.

"Na svaka dva do tri sata morala sam da praznim dojke. Nisam imala mogućnost da dojim, već sam na taj način održavala laktaciju. Vremenom su količine mleka postajale sve veće", priseća se Nina.

Kako su količine mleka koje je proizvodila postajale sve veće, Nina je dobila priliku da postane donor.

Banka humanog mleka pri Institutu za neonatologiju postoji upravo kako bi pomogla bebama kojima je majčino mleko najpotrebnije, posebno prevremeno rođenim i bolesnim novorođenčadima.

"Kada su mi prvi put pomenuli mogućnost da postanem donor, nisam ni znala šta to tačno podrazumeva. Samo sam osećala da treba da pomognem. Imala sam veliku količinu mleka i nekako sam znala da je to moj put."

Tokom sedam meseci doniranja, Nina procenjuje da je poklonila oko 100 litara mleka.

Ipak, iza priče koja na prvi pogled deluje neverovatno lepo krila se velika borba. Bilo je mnogo umora, neprospavanih noći i trenutaka kada joj se činilo da više nema snage.

"Bilo mi je teško. Pitala sam se kada će sve ovo proći i kada ću imati normalnije količine mleka. Kada je Saša došla kući, nastavila se potreba za redovnim pražnjenjem dojki", iskreno kaže Nina.

Kako ističe, najveću podršku tokom tog perioda pružili su joj porodica i suprug.

"Partner mi je mnogo značio. Kada prođete kroz tako teške stvari, shvatite koliko je važna osoba koju imate pored sebe. Mnogo mi je značila i moja majka."

Posle 40 dana provedenih u bolnici, Saša je konačno stigla kući. Tada je usledio novi izazov – navikavanje na dojenje.

"Brinula sam da li će uopšte prihvatiti dojku, jer je skoro 40 dana hranjena na flašicu. Ali uspeli smo. I danas se dojimo", kaže Nina.

Nina je odlučila da svoju priču podeli javno kada je shvatila koliko malo žena zna da postoji mogućnost doniranja mleka.

"Kada sam podelila svoje iskustvo, javilo mi se mnogo žena. Shvatila sam da mnoge prolaze kroz slične situacije i misle da su same. Zato je važno da se o ovome više govori."

Kako kaže, upravo ju je lično iskustvo podstaklo da se dodatno posveti ovoj oblasti.

"Ovaj put me je naveo da poželim da se bavim savetovanjem za dojenje. Želim da spojim iskustvo sa prevremeno rođenim bebama i pružanje podrške majkama."

Za kraj, Nina ima važnu poruku za sve žene koje imaju višak mleka.

"Svaka mama koja ima višak mleka može da se informiše o mogućnosti doniranja. Nije važno da li je rodila prevremeno rođenu bebu ili dete u terminu. Svaka kap mleka je dragocena."

Njena priča pokazuje da se i u najtežim trenucima može pronaći snaga za koju nismo ni znali da postoji.