Natalija otišla na duhovno putovanje i tamo upoznala MONAHA, VENČALI SE posle godinu dana: Svi su mislili da pravi VELIKU GREŠKU, a on joj je pružio ŽIVOT IZ SNOVA

Mala Natalija nije odrastala u lakim uslovima. Njeno detinjstvo u Burjatiji obeležili su surovi zimski mrazevi do minus pedeset stepeni, zbog čega je u školu išla u odeći od životinjskih koža. Umesto uobičajenog doručka, na stolu je često bila divljač, a leta je provodila sa ocem ispirajući zlato. Tajgu je poznavala onako kako gradska deca poznaju put do škole.

Sa sedamnaest godina preselila se u Irkutsk, gde je završila prava. Prve dve godine nakon fakulteta radila je u dečjem domu za veoma skromnu platu, dok je zapravo živela od podrške tadašnjeg supruga. Kasnije je skupila hrabrost i otvorila svoju pravnu kancelariju koju je uspešno vodila punih deset godina.

Ipak, njena duša je tražila nešto drugo, pa je odlučila da napusti pravo i pređe u sferu turizma, što joj je donelo beskrajna putovanja širom sveta.

Njeno interesovanje za budizam probudilo se još u školskim klupama, a vremenom je shvatila da ovo učenje savršeno odražava njen unutrašnji svet. Već dvehiljadite godine ozbiljno je pohađala školu tibetanskog budizma. U to vreme se razvela i preselila u Moskvu u pokušaju da pronađe sebe, a sedam godina kasnije odlučila se na hodočašće u Indiju.

Tamo je brzo stekla prijateljicu, monahinju iz Belgije po imenu Ani Klaudija, sa kojom je otišla u Bodhgaju na veliki molitveni skup. Pod svetim drvetom Bodi okupile su se hiljade vernika, a dok su pravile kružni obilazak, naletele su na grupu monaha koje je Ani poznavala.

Filmski susret i rušenje zaveta

Tada se dogodio onaj ključni trenutak kada je Natalija slučajno uhvatila pogled jednog monaha i osetila neobično prosvetljenje, kao da pred njom stoji učitelj kojeg poznaje vekovima. Nije to bila obična zaljubljenost iz jeftinih romana, već duboka prepoznavanje.

Njena prijateljica je otišla, a monah po imenu Ješi je ostao. Razgovarali su satima i podelili jedno sa drugim svoje životne priče. Saznala je da Ješi potiče iz porodice lama, da je njegov pradeda izgradio manastir u istočnom Butanu, a on sam je od desete godine živeo u manastiru, gde je učio jedanaest godina pre nego što je upisao budistički institut. Do kraja studija ostalo mu je samo godinu dana.

Rastali su se bez razmene brojeva telefona, a sudbina ih je drugi put spojila u toaletu koji je Natalija čistila, s obzirom na to da budisti često preuzimaju na sebe teške poslove po zovu duše.

Treći susret dogodio se kada su odseli u istoj kući za goste i proveli zajedno celu nedelju, nakon čega su konačno razmenili kontakte. Natalija je tada priznala da planira da se preseli u Indiju na godinu dana. Dok je ona u Moskvi završavala obaveze, Ješi joj je tražio smeštaj.

Pronašao joj je kuću u Kalimpongu i kupio sav nameštaj i posuđe. Kada ju je dočekao na aerodromu, odveo ju je u Varanasi da upozna njegovu staru majku. Gledajući kako krupan muškarac sa toliko pažnje brine o majci, Natalija je pomislila da bi bila prava sreća biti njegova žena.

Nakon što je majka otišla, Ješi se vratio u manastir, ali je svako veče dolazio da je uči tibetanski jezik. Jednog dana pre njegovih završnih ispita, stajali su na krovu kada ju je kroz šalu pitao da li bi se udala za njega kada bi on imao novca. Natalija je kao iz topa odgovorila da bi pristala sutra, samo da on nije monah. Tada su karte bile otvorene, a ljubav je prevagnula nad svim preprekama.

Ješi je priznao da su njegova osećanja toliko jaka da je spreman da se odrekne zaveta. Bez patetike i romantike, seli su da razgovaraju o praktičnom životu. On se plašio da će siromaštvo uništiti njen život, a ona je brinula što on baca dvadeset i jednu godinu školovanja.

Ipak, Natalija je predložila da on upiše zapadni univerzitet i postane naučnik, dok će ona izdržavati porodicu radeći od kuće i koristeći stare veze u turizmu.

Brak po butanskim zakonima na kraju sveta

Njihov put do zvaničnog braka bio je ispunjen administrativnim preprekama. Butan je od strane neveste tražio gomilu papira i notarsko odobrenje mladoženjinih roditelja, dok su Tajland i Indija odbijali venčanje bez saglasnosti butanskih vlasti. Odlučili su da odu u Irkutsk gde su se venčali dvehiljadite jedanaeste godine, dok je Natalija već čekala njihovo prvo dete.

Njihova ćerka Karma odrastala je u zakonitom braku, ali su za Butan i dalje bili stranci. Porodica se potom preselila u Nemačku, gde je Ješi upisao master studije u Hamburgu. Dvehiljadite četrnaeste godine dobili su drugu devojčicu, Dolkar, a Ješi je ubrzo odbranio doktorat, pa su neprestano živeli na relaciji između Evrope i Himalaja.

Zvanično venčanje po butanskim zakonima uspeli su da ostvare tek 2016, kada je Natalija bila trudna sa trećom ćerkom. Za to je morala da položi ozbiljan ispit o istoriji kraljevstva, političkom uređenju i budističkoj filozofiji, a morala je i da nauči jedan od dvadeset i četiri lokalna jezika.

Sve je položila briljantno i konačno postala zakonita supruga oca svoje dece. Kada se pandemija završila i Ješi zvanično postao doktor nauka, porodica je odlučila da se trajno nastani u Butanu.

Danas žive mirnim i ispunjenim životom. Tokom godina selidbi supružnici su otvorili turističku agenciju za Ruse, a potom su pokrenuli pekaru i kafić u kojem uvek miriše na sveža peciva i himalajski čaj. Devojčice idu u lokalnu školu i već govore po nekoliko jezika, dok glava porodice tečno govori čak osam jezika.

Natalija sa ponosom ističe da nikada nije zažalila zbog svog izbora. Njen suprug joj nijednog trenutka nije dao razloga da posumnja u ispravnost njihovog zajedničkog puta, a njihova priča dokazuje da prave vrednosti uvek pronađu put.

Pogledajte BONUS VIDEO: