Nakon pobačaja, BEBU "SAHRANILA" U SAKSIJI SA BILJKOM: "Stalno želim da je ISKOPAM i držim u rukama"

U viralnom videu, Trejsi Kardis je objasnila zašto joj je taj zadatak bio, kako je rekla, "pomalo morbidan" i mnogo teži nego što izgleda. Dok je pažljivo vadila biljku iz saksije, kroz nervozan osmeh je izgovorila rečenicu koja je mnoge ostavila bez daha: "Moj fetus je tu sahranjen."

Gubitak koji je pretvoren u ritual sećanja

Biljka u njenom domu čuvala je posmrtne ostatke bebe koju je Trejsi izgubila u desetoj nedelji i tri dana trudnoće. Pobačaj se dogodio kod kuće, bez mnogo uputstava šta i kako dalje. Skoro šest meseci kasnije, biljka je postala pretesna u saksiji i morala je da je presadi. Time je, neplanirano, ponovo otvorila ranu.

"Prilično sam sigurna da je prošlo šest meseci", rekla je u snimku, dodajući da se nada da je njena beba do sada već postala deo zemlje. "Mislim da ću povratiti ako nije", priznala je iskreno.

Tokom videa, Trejsi je svaki korak pratila šalama, pauzama i trenucima kada su je emocije gotovo savladale.

"Moraš da se smeješ tome, jer je u suprotnom užasno", rekla je, sumirajući način na koji je uspela da prebrodi taj trenutak.

Danas kaže da je video podelila jer se o pobačaju i svemu što dolazi posle toga retko govori otvoreno.

"Pre svega, i dalje si mama, zaslužila si tu titulu", poručuje, naglašavajući da gubitak ne briše majčinstvo.

"Niko ne priča o onome posle"

Trejsi ističe da je period nakon pobačaja bio mnogo teži nego što je očekivala.

"I dalje sam se suočavala sa mnogim postporođajnim izazovima", kaže, opisujući opadanje kose, iscrpljenost, krvarenje, mučninu i osećaj krivice koji su trajali mesecima.

"Najvažnije je da ljudi znaju šta da očekuju", objašnjava, dodajući da mnoge žene nisu spremne na fizički i emocionalni danak koji pobačaj ostavlja. Kako kaže, često se pretpostavlja da se sve završava brzo, ali "niko ne priča o toku, o onome što se dešava posle".

Humor joj je, priznaje, bio mehanizam preživljavanja, a ne pokušaj da umanji bol. "Morala sam da se smejem sebi i situaciji da ne bih plakala", kaže.

Takav pristup oblikovan je godinama borbe sa neobjašnjivom neplodnošću, dijagnozom endometrioze trećeg stadijuma i brojnim operacijama. "Moraš da se smeješ da bi prevario um i video dobro u stvarima", objašnjava.

Odluka doneta u šoku i adrenalinu

Odluku da bebu sahrani u saksiji donela je brzo, bez ikakvih smernica.

"Niko ti ne kaže šta da radiš, posebno ako doživiš pobačaj kod kuće", priseća se Trejsi, objašnjavajući da je tada reagovala pod naletom adrenalina, potiskujući tugu.

U danima nakon toga borila se sa snažnim porivom da iskopa zemlju i još jednom zagrli svoju bebu.

"Narednih nekoliko dana sve što sam želela bilo je da je iskopam i držim ponovo", priznaje. Morala je stalno da podseća sebe da je ostavi u zemlji, čak i kada je želja bila gotovo nepodnošljiva.

Šest meseci kasnije, kaže da je pronašla mir u toj odluci. "Mogu da je držim blizu i da poštujem njenu uspomenu", govori.

Strah, međutim, nije nestao. "Prestravljena sam da će biljka uvenuti", priznaje, ali dodaje da joj briga o njoj daje osećaj svrhe i utehe.

Kada je u videu naglas upitala: "Da li je ovo ono što zovemo izlečenjem?", pitanje je bilo iskreno. Danas objašnjava da izlečenje nije pravolinijski proces i da ne postoji ispravan način da se čovek ponovo sastavi nakon gubitka.

Reakcije na TikToku su je zapanjile, posebno poruke ljudi koji su i sami prošli kroz pobačaj. "Čitanje komentara poput: 'Ovaj video me je izlečio', rasplakalo me je", kaže.

"Nisam zaista očekivala da će ga mnogo ljudi videti", dodaje, ističući da joj je autentičnost oduvek bila najvažnija.

Za sve koji tiho nose sopstveni gubitak, Trejsi ima jednostavnu poruku: "Nikada niste sami." Kako kaže, način na koji svako odluči da tuguje je validan i dovoljan.

Bonus video: