"Vodio sam je u STUDENTSKU MENZU NA PASULJ, naš prvi dejt bio je NA GROBLJU - godinu dana sam pleo mrežu oko nje": Ljubavna priča oca Predraga Popovića i popadije Ivane traje decenijama, na OVO SU NAJPONOSNIJI

Ljubavna priča oca Predraga Popovića i njegove supruge, popadije Ivane nije počela velikim gestovima, već jednim pogledom kroz prozor studentskog doma na Karaburmi.

"Ona je tresla neku krpu, ja sam gledao kroz prozor i tu sam je ugledao. Godinu dana sam je jurio posle toga, godinu dana sam pravio mrežu kako bih je uhvatio u tu mrežu. Bio sam strpljiv, polako sve. Par puta sam pokušao da je poljubim. Ona se otimala. Skoro sam je pitao: 'Je l’ bre, ono kad sam ja tebe hteo da poljubim, što si se ti otimala, što nisi dala?' Kaže: 'A pa, ne može.' I to mi je ulivalo poverenje da je ona prava osoba, jer kad se neko godinu dana opire, onda je to dobar znak. A da se odmah dala, to bi već bio neki znak da zaobiđem možda", ispričao je otac Predrag Popović u našem podkastu "Vjeruj u ljubav".

"Naš prvi dejt bio je na groblju"

Upornost je, kako kaže, bila presudna i nikada nije pomislio da odustane:

"Ja sam kao onaj leopard – kad vidi onu svoju gazelu, on samo za njom juri, bez obzira na sve ostalo. Tako da je ova gazela uhvaćena i evo 20 godina je tu sa mnom."

Njihovi počeci bili su daleko od glamura. Prvi dejt nije bio u restoranu, već u studentskoj menzi, uz pasulj i šetnju do groblja – ali upravo u toj jednostavnosti rodila se njihova ljubav.

"Naš prvi dejt bio je u menzi studentskog doma. Rekao sam: 'Hajmo da ručamo.' Pogledao sam je kako je nisam gledao pre toga; nisam je više gledao kao pre, nego sam je gledao kao 'moja si'. I ona se šokirala. Nije verovala kakav je to pogled, zašto me ovako gleda. I onda smo otišli dole u menzu. Pasulj smo jeli. Ona je sedela i gledala me. Onda smo otišli na dejt da prošetamo do Parka oslobodilaca. Znači, prvi naš izlazak bio je na groblju. Tu sam joj ubrao ružu sa devet pupoljaka i rekao sam joj posle da hoću da mi rodi devetoro dece. Tako sam je u suštini i zaprosio. Rodila mi je troje, ali kumova imamo zapravo devetoro", ispričao je otac Predrag u našem podkastu.

Ivana se tog dana seća kroz jednu sasvim drugačiju sliku – nije pamtila pasulj, već svog sadašnjeg bračnog saputnika.

"Ja čak nisam ni jela taj pasulj. Inače ne jedem pasulj. Gledala sam njega i uživala u tom pasulju kako ga on jede. I onda smo krenuli do tog groblja, na kome nikad nisam bila do tada, iako sam ja živela tu već na Karaburmi dugo vremena. I tako eto, te ruže. I on me je pitao: 'Šta ti očekuješ od muškarca?' Ja kažem: 'Ljubav i poštovanje. Samo to.' I onda je rekao: 'Dobićeš.' I od tada smo se gledali drugim očima, drugačije je sve bilo. I eto, baš na taj dan, pre toliko godina, tog 23. juna, rodila se naša ljubav", ispričala je popadija Ivana Popović.

Popadija Ivana: "Ponosna sam što imam vođu kojeg pratim"

Iako danas deluju kao skladan i stabilan par, njihov životni put nije bio bez prepreka. Priznaju da je bilo i izazova i zavisti. Ali, zavet koji su jedno drugom dali pre nego što su se venčali bio je jači od svega.

Vremenom su se menjali, sazrevali i rasli zajedno, ali su uvek jedno u drugom pronalazili oslonac.

"Uvek sazrevamo zajedno. Otac je uvek bio korak ispred mene i ja sam na to ponosna. Nemam potrebu da budem dominantna. Ponosna sam što imam vođu koga pratim. To mi je privilegija. Zato je naš brak uspešan. Bilo je trenutaka kad sam mislila drugačije, ali brzo sam shvatila da nema greške – kako otac kaže, tako će biti", kategorična je Ivana.

Za njih je brak jednostavna, ali duboka razmena – davanje i razumevanje.

"Petar je rođen prevremeno, doktori nisu davali nadu"

Jedan od najtežih trenutaka u njihovom životu bio je rođenje sina Petra, koji je došao na svet prevremeno. Ipak, Popovići ni tada nisu izgubili veru, iako lekarske prognoze nisu bile optimistične.

"Gledala sam Petra u inkubatoru i osećala da mu treba moja snaga. Osetila sam i prisustvo Svete Petke. Doktori nisu davali nadu, ali ja nisam posumnjala nijednog trenutka", otkrila je Ivana.

Ona je, takođe, u podkastu "Vjeruj u ljubav" otkrila još jedan detalj koji je prethodio Petrovom rođenju, a koji tumači kao Božju promisao:

"Deset dana pre porođaja, moja šnajderka mi kaže da je rođena sa kilo i 600. Mi smo se smejale. A ja sam za deset dana rodila Petra sa istom težinom. Tada sam shvatila da Bog šalje znakove i da ništa nije slučajno."

"Bili smo siromašni, tražili smo socijalnu pomoć"

Bračni život Ivane i oca Predraga Popovića obeležile su i česte selidbe, ali i trenuci kada su imali vrlo malo.

"Bili smo i veoma siromašni. Ja sam tako pokušavao da u toj nemaštini, kad smo tražili socijalnu pomoć, kad su nam oni davali u jednoj prodavnici ček od 5.000 dinara da kupimo da jedemo, jer nismo imali… Ja sam bio veroučitelj, imao sam cipele i rupu sam imao na dnu. Niko to nije video, jer sam uvek držao noge tako da ljudi to ne bi videli. Nisam želeo da me neko sažaljeva. Imao sam tri košulje i vrteo sam ih u krug, i dvoje pantalona, a nikad nisam došao sa istom košuljom i istim pantalonama u školu, da deca ne bi rekla, kao što smo mi imali neke nastavnike koje pamtimo da su 40 godina u istom džemperu bili, recimo – i crkveno i mrtveno. Ja to nisam dozvolio, hteo sam drugačije. Sve sam nosio dostojanstveno", prisetio se otac Predrag.

Njegova i Ivanina ljubav nije nastala iz sigurnosti, već iz poverenja:

"Kad je Ivana krenula za mene, ja nisam imao ništa. Rekla mi je: 'Ja imam samo tebe.' To me je obavezalo za ceo život."

Danas, posle svega, njihova poruka o braku ostaje jednostavna, ali snažna.

"Brak je dvosmerna ulica. Ako oboje misle jedno na drugo, uspeće", poručuje bračni par Popović.

Bonus video: