Ne mogu da prežalim što sam mamu na benzinskoj pumpi u Beogradu gledala SA PREZRENJEM dok je njeno dete divljalo na sav glas, a ona ga nije opomenula

Svi koji su svratili u tom trenutku da nešto kupe ili natoče gorivo gledali su u njih, možda više u nju, ali bez ijedne upućene reči, rekla bih u čudu. Dete urla, divlja i baca se na pod, a mama ne preuzima oštre mere nego nastavlja da uzima sa rafova i kreće ka kasi da plati dok dete ne prestaje sa histerijom.

Ova situacija mi je ostala urezana u sećanje i desila se pre sigurno 5 godina, a onda sam i sama postala mama i doslovno kunem samu sebe što sam ikada pomislila da je osudim na bilo koji način.

Trebalo je i sama da postanem mama pa da shvatim koliko je i njoj bilo neprijatno i koliko nije mogla drugačije da reaguje u javnosti. Sada znam da to dete nije bilo nevaspitano, nego je jednostavno doživljavalo tantrum. Termin koji sam do nedavno samo znala da postoji, a od skora odlično znam i kako izgleda u praksi.

I moje dete je imalo izlive besa u javnosti, a ja skamenjena. Ne mogu da se derem na nju pred svima jer "deca se vaspitavaju kod kuće, a ne na ulici", a nema načina da je smirim šta god uradila. Sramota me od prolaznika, a ona dere li se dere. Kada sam mirnim tonom zapretila da prestane da plače, samo se pojačala vriska. Igra bez granica.

Da je kaznim tu, pa ne ide baš, a sa druge strane dok smo došli kući nije bilo više prilike da "držim govore" jer se dete odavno smirilo i baš je malo da bi sada razumelo o čemu pričam i gde je pogrešilo.

Onda uzmem da istražim o famoznom tantrumu kod dece i istina mi se zalepi u facu. Mama sa benzinske pumpe zapravo nije ništa drugo ni mogla da uradi, osim da pokuša mirnim tonom da ga smiri, jer bi sve ostalo samo pogoršalo situaciju.

Da pojasnim narodnim rečnikom šta je zapravo tantrum:

• Odete sa detetom u park i ono odjednom krene da vrišti i divlja kada mu kažete da ste omiljenu igračku zaboravili kod kuće.
• Ili provodite vreme igrajući se kući, a onda vam dete traži da pije vodu. Donosite mu u plavoj čaši i on odjednom bez razloga kreće da vrišti: "Neeeee, nećuu tuuuuu, hoću zelenu". Nastaje drama jer niste doneli čašu koje je ono zamislilo da će dobiti iako nije naglas izrazilo želje.
• Ili ste sa prijateljima na ručku, a vaš mališan histeriše na sav glas jer želi da mu isključivo vi poslužite špagete.

Slušala sam u početku savete okoline: "Samo je ignoriši, smiriće se, okreni se i iskuliraj" i to je još jedan u nizu onih saveta koji nisu dobri.

Reč stručnjaka koja je smirila svaku moju neprijatnu situaciju

Prema rečima stručnjaka, okretanje leđa detetu koje vrišti retko kada rešava pravi problem. Ukoliko ignorišemo napade besa kod dece, oni će samo još više eskalirati. Koliko god to zvučalo banalno, dete u tom trenutku zaista doživljava razočarenje i potrebna mu je empatija roditelja.

Istina je da ignorisanje ponekad može da natera dete da prestane sa tantrumom, ali to se dešava iz potpuno pogrešnih razloga. Sama pretnja time da idete dok se ne smiri može naterati dete da zaustavi bes, ali time dobijaju poruku da su prepušteni sami sebi.

- Ako ignorišemo snažna osećanja naše dece, učimo ih da potiskuju svoje emocije. Ako deca vide da su njihove suze i strahovi previše za nas, ona uče da se plaše svojih emocija i pokušavaju da ih potisnu. Ako to pređe u naviku, deca kasnije mogu postati depresivni, anksiozni ili eksplozivni odrasli ljudi - savet je sa kojim su saglasni svi stručnjaci čije sam radove čitala na ovu temu.

Ono što roditelji moraju da razumeju jeste da deca u trenutku besa ne biraju svesno da budu nevaljala. U takvom stanju deca doslovno ne mogu trezveno da razmišljaju, zbog čega pokušaji da im tada "očitamo bukvicu" apsolutno ne deluju.

Jedino što će u tim trenucima smiriti dete jeste naš zagrljaj i uteha, bez obzira što možda i ne znamo zbog čega ih tešimo i šta je izazvalo bes.

Naši stari bi rekli da ne može detetu da se udovoljava i da ono mora da zna kad mu se nešto kaže da ne sme, da odmah prestane. Ja kažem da ću svoje dete grliti i tešiti svaki put kad bude imalo tantrum, jer kad se pogleda stručna strana odrastanja - i te kako je teško biti dete.

A mami sa pumpe ne treba da se izvinjavam, stigla me je "ista kazna" nedavno usred tržnog centra gde sam naučila jasnu lekciju o tome koliko sam pogrešila što sam je tako prezrelo gledala jer "nije reagovala burno" dok su svi gledali u nju i njeno dete.

Doktor Rajović o tome kako smiriti bes kod deteta

Na ovu temu je govorio i doktor Ranko Rajović, koji je šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru. Kako je on objasnio, postoji samo jedan način da se besno i razmaženo dete dovede u red. A to svakako nije način na koji današnji roditelji često rade.

- Sigurno ste doživeli da vam dete traži nešto da mu kupite. Roditelji često popuštaju, dete nešto traži, niste u stanju da ga zaustavite i popustite. I to se konstantno ponavlja, tako dete nauči da plačem dobije ono što želi. To se ne sme dogoditi. Na primer, ja sam na jednom predavanju rekao klikeri su dobri. A roditelji za vikend svom detetu kupili odmah 100 klikera, došla sutra baka i kupila još 100. E to više nije igra. Jer sutra dete dolazi u tržni centar i traži dodatne klikere, majka prvo kaže ne može, ali nakon određenog vremena popusti. Pola sata kasnije dete ugleda druge klikere i ponovno zatraži od mame, ali sada na mamino negodovanje počinje da plače, vrišti. Majka ne može da sluša od sramote i opet popušta. U toj situaciji je roditelj problem, a ne dete - rekao je on.