Kad nam je SIN UMRO, snaji Branki PREPISALI SMO KUĆU: Dve godine kasnije usledio je PAKAO - nismo mogli ni da zamislimo da će nam ona to prirediti

Branku nisu posmatrali samo kao snaju. Bila je žena koju je njihov sin izabrao, deo njihove porodice i osoba sa kojom su delili uspomene na njega. Zato su, nakon njegove smrti, želeli da joj pokažu da kod njih i dalje ima dom. Njihovo poverenje bilo je toliko da su doneli odluku koju mnogi ne bi doneli - prepisali su joj kuću.

"Sin nam ju je ostavio u amanet"

U tom trenutku, kako su opisali svoju odluku, nisu razmišljali o tome šta bi jednog dana moglo da se dogodi. Vodili su se emocijama i odnosom koji su imali sa snajom. Smatrali su da bi njihov sin želeo da njegova supruga bude zbrinuta i sigurna i nakon njegove smrti.

Za njih Branka nije prestala da bude porodica onog dana kada je njihov sin preminuo.

Naprotiv. Smatrali su da sada imaju još veću obavezu da budu uz nju. A kuća je bila najveći dokaz tog poverenja.

Dve godine kasnije pokazala im je sasvim drugo lice

Prve dve godine ništa nije nagoveštavalo da bi odluka zbog koje su bili toliko mirni mogla da im se pretvori u najveću noćnu moru. A onda je, kako su ispričali, Branka počela da se menja.

Najpre su to bile sitnice. Sve ređe ih je pozivala, smetalo joj je kada bi došli nenajavljeni, a porodična okupljanja koja su nekada bila sasvim normalna odjednom su postala problem.

Svekar i svekrva su ćutali. Govorili su jedno drugom da Branka ima pravo da nastavi život i da ne treba da očekuju da zauvek sve ostane isto. Ali onda je stigao prvi pravi šok.

"Rekla nam je: Kuća je sada moja"

Jednog dana došli su do kuće i shvatili da je brava promenjena. Pozvali su Branku ubeđeni da je u pitanju nesporazum.

Kuća je pravno bila njena i više nije želela da dolaze bez njenog odobrenja. Žena koju su posle smrti sina prihvatili kao ćerku odjednom ih je, kako su doživeli situaciju, tretirala kao strance.

"Nismo mogli da verujemo. Tu kuću smo stvarali godinama, a prepisali smo je njoj jer smo mislili da bi naš sin tako želeo", prisećaju se.

A onda su saznali da planira da proda kuću

Međutim, promenjena brava nije bila kraj. Nekoliko meseci kasnije do njih je stigla vest koja ih je još više pogodila, Branka je razmišljala o prodaji kuće i preseljenju u drugi grad.

Za nju je, tvrdila je, to bio način da konačno nastavi svoj život. Za njih je ta kuća bila nešto sasvim drugo: mesto puno uspomena na sina kog više nema.

Tada je počeo pravi porodični rat. Razgovori su se pretvorili u svađe, telefonski pozivi u optužbe, a ljudi koji su nekada sedeli za istim stolom prestali su da razgovaraju.

Pogledajte BONUS video: