ISPOVEST KOJA ĆE VAS RASPLAKATI Ljiljana Kapor o 30 GODINA LJUBAVI sa Momom: "Večno zaljubljena u njegove zelene radosne oči"

- Jednu verziju je Moma ispričao, simpatično i duhovito, kako je i on to ispričao… Ja mogu da kažem da smo se upoznali u Knez Mihajlovoj. Normalno, gde bi u ono vreme 80-ih godina upoznali Momu nego na beogradskoj štrafti? Ja sam išla na Filozofski fakultet, gde sam studirala istoriju umetnosti, a on je šetao kao i svakog dana… Moma je rekao u jednom intervjuu da je u toku jednog leta za Njujork video stjuardesu i pozvao je i rekao da se boji letenja i tražio da ga ona drži za ruku. Onda ga je ona uhvatila za ruku… to sam bila ja i držala sam ga za ruku bukvalno do kraja života - priča nam Ljiljana.

- Život sa Momom je bio s jedne strane jedan običan život u smislu kuva se i sprema se kuća i putuje se, ali imate pored sebe čoveka koji je poznat i voljen, i u tu kuću onda dolaze isto tako poznate značajne ličnosti i mogu da vam kažem da svi ti veliki ljudi su u stvari najnormalniji ljudi. Moma se ponašao i na ulici prema nepoznatim ljudima najnormalnije, bio je otvoren i takav je bio, voleo je život i voleo je ljude, nije bio osoba kako mi zamišljamo neku veliku poznatu ličnost.

Na pitanje šta ju je osvojilo, Ljiljana bez oklevanja ističe njegove zelene, radosne oči koje je volela do kraja života, ali i njegovu duhovitost, šarm, neverovatno obrazovanje i ljubav prema životu i ljudima.

Zašto je bio "lak" pisac i anegdota sa kompjuterom

Momo Kapor bio je jedan od najtiražnijih domaćih pisaca, čovek u čijim su se pričama svi pronalazili. Ljiljana se priseća kako su ga književni kritičari često nazivali "lakim piscem", što je on sa osmehom prihvatao, jer ga je publika zbog toga volela.

- Kada su se pojavili kompjuteri i kada su svi već pisci počeli da pišu na kompjuteru, on je i dalje celog života pisao na pisaćoj mašini sa dva prsta. Rekao je kada kompjuter bude napisao "Anu Karenjinu", ja ću odmah da pređem na to - priseća se.

Koliko ju je oblikovala kao ženu ljubav sa Momom Kaporom

- Pa sigurno. Sigurno me je oblikovao i Moma, i ta ljubav, i taj odnos, jer sam ja ipak imala 20 i nešto godina kada sam počela da se zabavljam sa njim. A u braku smo bili 22 godine zvanično, a živeli zajedno 30. Tako da sam ja pola svog života, mogu slobodno da kažem, provela sa nekim kao što je Momo Kapor i ja stvarno mislim da je to privilegija mog života i da bih opet isto uradila.

O ljubavi danas, 16 godina nakon njegove smrti

- Njegov život i naš zajednički život bio je toliko intenzivan i pun ljubavi, razgovarali smo o tome i shvatali da je život jedan i da ste na ovom svetu u jednom trenutku koji vam je Bog dao određeno vreme i da jednostavno posle toga odlazite. On je takav bio i takav je imao odnos prema smrti. A moja ljubav ondašnja se nije ništa promenila i ja sada kad evo već 16 godina kad govorim o Momi, ja govorim sa takvom ljubavlju i sa takvim osmehom na licu da uopšte nemam tuge. Njega nema pa nema, meni je žao što je mlad otišao relativno mlad, sa 73 godine. I zamislite šta bi sve još uradio da je poživeo… Evo sledeće godine bi napunio 90 godina. A inače govorio je da slikari dugo žive zato što udišu terpentin koji je prirodni materijal. Ali, eto, on je otišao rano deleći svoj život između dve umetnosti, slikarstva i pisanja… A između toga je živeo ja mislim ne dva života nego osam... A ja barabar sa njim… - kaže Ljiljana za kraj.

Sa Ljiljanom Kapor smo uradili video-intervju koji možete pogledati u nastavku teksta.