Irena je u trudnoći PROŠLA KROZ PAKAO, u 17. nedelji su je OTPISALI, a ona je izgurala nemoguće: "Nezgodno mi je da vam ovo kažem dok ste sami"

Irenin put do majčinstva bio je obeležen strahovima, pogrešnim dijagnozama i suzama, ali i nadljudskom snagom majčinskog instinkta koji je pobedio sva medicinska predviđanja. Nakon jedne prethodno izgubljene trudnoće, pozitivan test probudio je u njoj najlepše emocije, ali i najveće strahove.

Slutila je borbu, i ona je ubrzo počela. Već prvog dana usledilo je jako krvarenje, a od doktora je dobila hladan tuš i dijagnozu "blighted ovum" – lažna trudnoća.

"Rečeno mi je da se vratim kući i da čekam da će organizam učiniti svoje i sam se očistiti", priseća se Irena.

Nakon sedam dana agonije, "suza, straha i krivice", na kontroli saznaje da je njena beba ipak tu i da su doktori pogrešili sa dijagnozom. Krvarenje je bilo posledica hematoma, zbog kojeg je dobila tešku hormonsku terapiju, uz užasne vrtoglavice, svakodnevne mučnine i infuzije na svaka dva do tri dana.

Agonija u 17. nedelji: "Suprug vam mora biti blizu"

Taman kada je pomislila da se situacija smiruje, oko 17. nedelje kreću bolovi slični menstrualnim. Svi lekari su je ubeđivali da se opusti i da je sve u redu, ali ona je osećala da nije. Odlazi na slučajan pregled, gde je nakon ćutanja doktor pita: "Da li Vam je suprug u blizini? Nezgodno je da Vam saopštim dok ste sami".

Njeno telo je već započinjalo porođaj, doktor je video kontrakcije, skraćen grlić i otvoreno unutrašnje ušće.

Hitno je šalju u Klinički centar (KCCG), gde je dočekuje pravi pakao i lekari koji otvoreno govore da nema nade da se trudnoća spasi. Na njene molbe da je zadrže i da se bore, odgovaraju joj surovo.

"Ono što su uradili jeste da su mi rekli da nemam ama baš nikakve šanse da zadržim trudnoću. Da je pobačaj krenuo. Da se vratim u sobu i da čekam prsnuće vodenjaka", opisuje Irena te najcrnje trenutke.

U noći punoj suza i kontrakcija, prepuštena sama sebi i "nevidljiva" za jutarnje vizite, Irena uzima stvari u svoje ruke. Samoinicijativno, privatno šalje urin na analizu i pronalazi uzrok problema – stravičnu urinarnu infekciju, nakon čega joj hitno uključuju intravenske antibiotike.

Doktorka superheroj i medicinsko čudo

U moru beznađa, pojavila se jedna doktorka koja je postala njihov "jedini saborac" dok su drugi govorili da ne mogu da se bave tako "malom" trudnoćom.

"Pravila je plan i borila se zajedno sa nama, brisala mi je suze i svakog jutra dolazila da mi kaže šta ćemo dalje", emotivno se priseća Irena.

Njena molitva i vera su se isplatile. Posle 18 dana straha u sobi broj 5 na odeljenju patologije trudnoće, desilo se medicinsko čudo – kontrakcije su prestale, a njen grlić materice se regenerisao sa 1.2 na 3.2 centimetra. Usledilo je strogo mirovanje kod kuće, sa ispisanim rasporedom za šaku lekova koje je pila. Izgurala je u krevetu sve do 32. nedelje.

"Ovo je bilo za dlaku"

Kada se u 39. nedelji vratila u istu bolnicu, ali ovog puta da na svet carskim rezom donese svoj najveći ponos, dočekale su je sestre koje su je prepoznale sa održavanja trudnoće. Otišla je na porođaj potpuno rasterećena, a porađala ju je upravo doktorka koja je zajedno sa njom i dobila ovu bitku.

"Tog jutra je došla kod mene u salu i rekla mi: Sad kad je sve prošlo i kad smo izgurale, mogu da ti kažem da je ovo bilo za dlaku", podelila je Irena svoju priču javno.

Danas, držeći svoje "lavče" u naručju, bebu za koju je pozitivan test dobila na Trojičin dan, ova neverovatna majka ima poruku koja slama srca, a koju će jednog dana ispričati svojoj devojčici.

"Pričaću ti šta si sve pobedila, a da se nisi još ni rodila. Pričaću ti koliko puta su nam rekli 'ne nadajte se ničemu' i kako smo se mi uvek jedan put više nadali... Lavče moje, što je do mene ti ništa nećeš morati, ti si se meni iz stomaka namorala", zaključila je ponosna mama.