Lekari joj predviđali SMRT pre prvog rođendana, on rođen sa ŠEST PRELOMA: Oboje imaju STAKLENE KOSTI i visoki su METAR, ali njihov brak dokazuje da su čuda ipak moguća!

Danas nisu samo živi, srećni i u braku, već su i zvezde TLC-jevog rijalitija, dokazujući svetu da ljubav, snažna volja i pozitivan stav mogu da pomere planine, kao i da retka bolest za njih nije prepreka. Jednom rečju – oni su pravo čudo medicine!

Ovaj hrabri par iz Džordžije do sada je zajedno pretrpeo više od 400 preloma. Oboje su visoki manje od 105 centimetara, za kretanje koriste motorizovana invalidska kolica, a uz pomoć specijalnih pomagala dohvataju predmete koji su im van domašaja. Ipak, njihov duh ostaje nesalomiv.

Prisetivši se trenutka kada je u svojim dvadesetim godinama promenila pogled na život, Pamela je iskreno priznala:

– Ne mogu da dozvolim da me moje telo spreči da živim svoj život.

Svesna svojih ograničenja, podelila je i važnu životnu lekciju:

– Ne kažem da treba da forsirate svoje telo i radite stvari koje ne možete, rizikujući da se povredite. Želim da kažem da treba da naučite da živite u miru sa svojim telom – rekla je Pamela.

Suze, vršnjačko nasilje i bol

Odrastanje sa ovom bolešću ostavilo je duboke emotivne ožiljke. Džej je tokom života imao više od 20 operacija, a zbog čestih boravaka u bolnici bio je meta vršnjačkog nasilja. Deca su mu se rugala zbog niskog rasta i postavljala surova pitanja poput: "Zašto uopšte ideš u školu kada stalno završavaš u bolnici?"

Ni odlazak na koledž nije doneo predah. Nakon teškog pada, zbog kojeg je mesec dana bio odsutan sa nastave, pojedini vršnjaci savetovali su mu da odustane od školovanja, uvereni da neće moći da nastavi dalje.

– Na kraju tog semestra dobio sam sve najbolje ocene. Ipak, tokom školovanja neprestano sam se suočavao sa predrasudama i sumnjama ljudi koji su me procenjivali isključivo na osnovu mog poremećaja – ponosno kaže Džej.

Pamela je, s druge strane, kao ćerka meksičkih imigranata koja je odrasla u Kanzas Sitiju, morala da se nosi i sa jezičkom barijerom svojih roditelja u komunikaciji sa lekarima. Prekretnica je usledila zahvaljujući majci njene prijateljice, čija je ćerka takođe bolovala od iste bolesti. Upravo uz njenu pomoć Pamela je dobila svoja prva invalidska kolica i odgovarajuće terapije.

Danas kaže da su joj upravo tretmani koje je primala u detinjstvu značajno poboljšali kvalitet života. Kosti joj se lome mnogo ređe, pa, kako sama ističe, rebro slomi tek jednom u dve godine.

Najteže pitanje za svaki par: Da li će postati roditelji?

Iako uživaju u srećnom braku, pitanje roditeljstva za njih ostaje jedno od najtežih. Džej ne krije da priželjkuje proširenje porodice i ističe da je to tema o kojoj on i Pamela razgovaraju godinama.

– To je razgovor koji Pamela i ja vodimo već dugo, i pred kamerama i kada se one ugase – rekao je on.

S druge strane, Pamela priznaje da je prate duboki strahovi iz detinjstva i da još nije sigurna da li želi da postane majka.

– Pored svih izazova koje bismo imali kao roditelji sa osteogenesis imperfectom, iz mog iskustva roditelji su često izgledali kao da nikada nisu zaista uživali u roditeljstvu. Ne želim da ponovim ono kroz šta sam prošla – rekla je ranije.

Na kraju dana, kada se svetla ugase, najveću snagu pronalaze jedno u drugom. Pamela je njihovu povezanost opisala rečima koje diraju pravo u srce.

– Predivno je imati partnera uz sebe. Noću, kada sve utihne i ostanete sami sa svojim mislima, lako je prepustiti se strahovima. Ja imam sreću da na kraju svakog dana razgovaram sa svojim mužem o svemu što nas muči, ali i da zajedno sa njim planiram i radujem se onome što donosi novi dan – zaključila je.