Goci su rekli da će joj dete živeti 15 dana, preživelo je kliničku smrt, a onda je rodila još jednu bolesnu ćerku - Sandra i Nikolija ni 5 minuta ne mogu bez majke

Kada je Goca u 35. nedelji trudnoće primljena u bolnicu, njena druga ćerka Sandra rođena je sa obostranim rascepom usne i nepca. Tada je počela višegodišnja borba. Zbog problema sa hranjenjem bila joj je potrebna posebna proteza, koja se izrađivala na Stomatološkom fakultetu i koštala čak 300 nemačkih maraka nedeljno. Pošto porodica nije mogla da priušti tako skupo pomagalo, Goca nije odustala – pronašla je način da svoju bebu hrani špricem, uz ogromnu posvećenost i strpljenje.

Usledile su operacije, a potom i dramatičan splet okolnosti koji je zauvek promenio život njihove porodice. Tokom magnetne rezonance u jednoj bolnici, Sandra je, kako tvrdi njena majka, primila preveliku dozu anestezije, usled čega je doživela kliničku smrt. Zahvaljujući brzoj reanimaciji, devojčica je preživela, ali je ubrzo usledila dijagnoza cerebralne paralize. Za Gocu je to bio tek početak borbe, koju su, prema njenim rečima, dodatno obeležile pogrešne procene i lekarske greške.

Zbog ozbiljnih problema sa crevima i hroničnih opstipacija, Sandra je kao dete bila podvrgnuta invazivnim metodama klistiranja namenjenim odraslima. Posle godina iscrpljujuće borbe, Goca je pomoć potražila kod profesora alternativne medicine Nazarova, gde su, uz strogu dijetu i tretmane, uspeli da ojačaju detetov imunitet. Međutim, upravo tada usledio je još jedan šok koji nijedan roditelj ne bi poželeo da doživi.

"Uveče je spremim, ujutru kad je ustala, ja je skidam, meni propadne ruka. Glava joj je natekla sa jedne strane. Odemo kod neurohirurga, a ona kaže da dete umire za 15 dana jer ima tumor na mozgu između kože i lobanje. Oni je briju, punktiraju, špric se puni usirenom krvlju. Doktorka me napada da sam uništila dete, da je neuhranjeno. Ja sam joj tada rekla da ona ostaje sa mnom, pa makar umrla kod kuće", priseća se Goca.

Ipak, ispostavilo se da prognoza nije bila tačna. Umesto tumora na mozgu, devojčica je imala veliki hematom nastao nakon što je iščupala folikul dlake. Za Gocu je to bio još jedan u nizu trenutaka koji su, kako kaže, dodatno poljuljali njeno poverenje u lekarske procene, ali ne i odlučnost da se bori za svoju ćerku.

Rođenje Nikolije donelo je novu borbu

Posle godina provedenih u neprekidnoj borbi za zdravlje starije ćerke, Goca je ponovo ostala trudna i rodila treću devojčicu, Nikoliju. Porođaj je protekao uredno, a beba je došla na svet u terminu i sa odgovarajućom težinom. Međutim, ubrzo nakon rođenja u bolnici je dobila tešku upalu pluća, usled koje je u jednom trenutku prestala da diše.

Iako je nakon toga delovalo da se Nikolija uspešno oporavlja, počela je da hoda i govori, Goca tvrdi da se kasnije dogodio preokret koji je njenoj ćerki oduzeo sposobnost samostalnog hoda i govora. Prema njenim rečima, promene su usledile nakon primanja vakcine, za koju smatra da je bila okidač, nakon čega je Nikoliji postavljena dijagnoza cerebralne paralize.

"Ona je do druge ili treće godine pričala. Sve razume kada joj se obratiš, ali danas ne govori i ne hoda samostalno. Nosila je pelene, ne sarađuje kada joj tražim da opere ruke, veoma je pasivna. Sandra je neuporedivo borbenija od nje, izbori se za ono što želi, dok bi Nikolija mogla ceo dan da bude gladna, a da ni ne zatraži da jede", priča Goca.

Iako je ceo život podredila brizi o ćerkama, ni sopstveno zdravlje nije je poštedelo teških iskušenja. U jednom trenutku doživela je infarkt, nakon čega su joj ugrađena dva stenta. Ipak, kako kaže, ni tada nije razmišljala o sebi, već ju je progonila samo jedna misao – ko će brinuti o Sandri i Nikoliji ukoliko nje jednog dana ne bude.

Ipak, Goca danas sa ponosom ističe da su njen suprug Neđa i najstarija ćerka Rada, koja je potpuno zdrava, najveći oslonci cele porodice. Kako bi obezbedio skupa lečenja, terapije i kvalitetnu ishranu za ćerke, Neđa je godinama radio i po nekoliko poslova. Istovremeno, Rada je izrasla u najveću zaštitnicu svojih sestara. Nikada ih nije skrivala od javnosti – naprotiv, ponosno deli zajedničke fotografije i pokazuje da su upravo one njena najveća snaga.

Duboka vera kao jedini spas

Uprkos svim iskušenjima, Goca danas uspeva da, potpuno sama i bez tuđe pomoći, organizuje svakodnevni život i brine o Sandri i Nikoliji, kojima je potrebna neprekidna nega i nadzor. Kaže da je njihov brak opstao zahvaljujući međusobnom razumevanju i podršci. Kako sama priznaje, suprug često ume da se povuče i popusti, svestan ogromnog tereta koji ona svakodnevno nosi na svojim leđima.

Goca napominje da nikada ni od koga nije tražila milostinju. Kaže da ne može da razume one koji, kako navodi, koriste svoju decu kako bi stekli materijalnu pomoć, jer veruje da se dostojanstvo i borba ne smeju izgubiti ni u najtežim životnim okolnostima. Kaže i da joj je najveći oslonac tokom svih ovih godina bila duboka vera u Boga.

"Svi mi nosimo svoj krst najbolje što umemo. Ja sam vernik, ne plašim se ničega. Znam da mi ne može biti ništa u 90 odsto slučajeva jer sebe pronalazim u molitvi. Molitva me jača psihički, duhovno i fizički. Kad god mi je najteže, uzmem molitvenik, kažem: 'Pomozi, Bože', i meni za deset minuta bude lakše. Bog nam daje snagu, Bog nam daje zdravlje, Bog nam je dao i decu. Samo tražim da smo živi i zdravi", zaključuje Goca.