"Hteli smo da USVOJIMO SOFIJU, a onda nas je presekla rečenica: 'BIĆE PROBLEMA sa devojčicom...' Ubrzo smo shvatili O ČEMU SE RADI"

U proleće 2023. godine, godinu dana nakon što su podneli papire za usvajanje, bračni par Fighir iz rumunskog Jašija dobio je dve ćerke - Sofiju Joanu (9) i Andreu (12). Nikada nisu planirali da usvoje dvoje dece, već samo jedno, i to mlađe od pet godina kako bi se dete što lakše i brže adaptiralo na novu porodicu. Ipak, sudbina je radikalno promenila planove bračnom paru punom ljubavi koji nije mogao da ima biološku decu.

Florentina Fighir se tačno seća kako je bilo onog dana kad je pristupila javnom profilu sa decom koja su čekala na usvajanje. Ona i njen suprug bili su sigurni da će baš tog četvrtka pronaći dete koje će, posle pravne procedure, postati deo njihove porodice. Videli su otprilike polovinu profila dece koja se mogu usvojiti iz cele Rumunije, uključujući i onu iz Vasluja, kada je Florentina Fighir rekla svom mužu da bi želela opet da pregleda listu iz Vasluja. I tu se pojavila ruka sudbine, jer je upravo u tim minutima Sofija dodata na listu iz Vasluja. Čak i više od toga: "Sofija-Joana. Tako su se zvali moji roditelji: majka Sofija, otac Joan. Tad sam bila sigurna da je to znak", priča Florentina.

Socijalna radnica je, međutim, najavila da će "biti problema sa devojčicom". I dok je bračni par Fighir razmišljao da li je reč o nekom zdravstvenom problemu koji devojčica ima, ispostavilo se da je posredi nešto sasvim drugo: Sofija ima rođenu sestru od koje ne želi da se odvoji. Ali, starija devojčica još nije bila na listi dece za usvajanje, jer zaposleni nisu pripremili njen profil i stavili na mrežu. Florentina je tada odigrala ključnu ulogu.

"Ali to nije problem! Molim vas, blokirajte njihove profile, otići ćemo da ih vidimo", rekla je uzbuđeno. I bila je to ljubav na prvi pogled.

"Zavoleli smo se čim smo se ugledali"

Njihov prvi susret dogodio se 9. marta 2023. godine. Kad su devojčice videle bračni par Fighir kako prolaze kroz vrata hraniteljskog doma u kojem su živele, znale su da su to njihovi budući roditelji. "Od prvog trenutka smo uspostavile veoma dobar odnos sa njima, mnogo smo se igrale, čak smo igrale i fudbal zajedno. Sofija se još uvek seća tog dana i priča mi koliko je bilo lepo", priseća se Florentina.

Kad su otišli, socijalna radnica iz Vasluja koja je odvela bračni par Fighir do devojčica rekla im je da imaju tri dana da razmisle o tome i daju odgovor, da li da nastave sa postupkom ili ne. Čemu je služilo čekanje još tri dana, kad je odluka već donesena nakon samo jednog pogleda? "Odgovorila sam odmah: one su ovde, želimo da ih bolje upoznamo", bili su kategorični Florentina i njen suprug. "Imate vremena da razmislite o tome", pokušala je socijalna radnica da ublaži njihov entuzijazam. Ali, za njih više nije bilo sumnje, niti razloga da gube vreme na vaganje odluke. Bile su to njihove devojčice!

Nisu htele da se vrate kod hraniteljke

Zakon kaže da se tokom perioda upoznavanja, deca moraju posećivati najmanje dva puta mesečno. Prilično retko, prema mišljenju i želji Florentine i njenog muža. Tako su svakog vikenda putovali na relaciji Jaši - Vasluj, nakon čega su, postepeno, počeli da dovode devojčice iz Vasluja u Jaši vikendom, kad nisu išle u školu. I mnogo im se više svideo budući dom. Zajedno su pravile planove, odlučile su kako žele da im bude uređena soba. Njihova želja je ispunjena, soba je bila nameštena i uređena onako kako su želele. Devojčice su bile fascinirane.

Ali, i roditelji i devojčice imali su teške, srceparajuće trenutke kad su Sofija i Andrea, nakon vikenda provedenih zajedno, morale da se vrate kod hraniteljke. "Plakale su jer nisu htele da odu, pitale su nas zašto moramo da ih vraćamo, koliko će vremena proći dok konačno ne dođu... Srca su nas bolela. Objasnile smo im da moramo biti malo strpljivije, i oni i mi", priča Florentina.

"Ja sam tvoja majka zauvek"

Prvi dan kada su se Sofija i Andrea konačno vratile kući, 30. maja 2023. godine, bio je ispunjen ogromnim emocijama. Grlile su se i ljubile ceo dan od radosti. "Sofija me je već zvala 'mama'. Nismo ih prisiljavali, rekli smo da to mora doći od njih onda kad osete potrebu da nas zovu mamom i tatom. Mesec dana kasnije, starija Andrea napisala nam je pismo u kom nam je rekla da smo od tog trenutka mi njeni mama i tata. I tako je i ostalo", deli emociju Florentina.

Ipak, i dalje postoje trenuci kad strah od napuštanja donosi sive oblake na plavo nebo njihovog detinjstva. Budući da je Andrea imala šest godina kad je oduzeta od svojih bioloških roditelja (sestre su odvedene zajedno iz biološke porodice), sećala se mnogo toga i, u početku, bilo je teško boriti se protiv straha da bi mogla ponovo da bude napuštena. "Trebalo je vremena, trebala nam je godina, i mislim da još uvek ima neke strahove, dok nije dobila potvrdu da više neće otići odavde", kaže Florentina.

"Nemamo osećaj da su usvojene"

Par nije čitao knjige o roditeljstvu, nisu pohađali kurseve na kojima bi učili kako da postanu roditelji. Za Fighirove, stvari su se dešavale prirodno, a sve što su naučili bilo je "u hodu". Ljudi kažu da devojčice liče na njih: Andrea na Florentinu, Sofija na oca. "Nikad nismo imali osećaj da smo ih usvojili, imam utisak da su naša biološka deca. Veza s njima veoma je jaka. Nismo mogli da imamo biološku decu, ali nismo mogli ni da zamislimo život bez dece, i zato smo se odlučili na ovaj korak, na usvajanje", kaže Florentina.

Njihova adaptacija u porodicu bila je laka i lepa, upoznali su i svoju tetku, sestru svoje majke iz Kanade, koja je prošle godine došla u posetu s porodicom.

Majčina ljubav se ne deli, ona se umnožava

"Sofija je imala nepune tri godine kad ju je primila mamina asistentkinja. Bila je jako razmažena, a Andrea marginalizovana. Kad je stigla kod nas, Sofija nije pristajala na to da i Andrea ima pravo na ljubav, da i ona zaslužuje da bude voljena i zagrljena. Bilo je perioda kad mi nije dozvoljavala da je poljubim, gurala bi mene ili nju, imala bi napade plača. Uz mnogo truda, konačno je shvatila da je ona njena sestra i da su obe moje ćerke, koje podjednako volim. Andrea je znala da bude malo zločesta, odbijala je da deli igračke sa sestrom. Nije razumela zašto mora da deli svoje stvari, zašto mora sve da radi za Sofiju. Objasnila sam joj da ako je ona marginalizovana i Sofija razmažena, njena sestra nije kriva", navodi Florentina.

Život Fighirovih se promenio, kao i u svakoj porodici kad dođe dete, bilo biološko ili usvojeno. Sve se svodi na devojčice, šta one žele i šta im treba, i na to da budu srećne. Najveću radost donosi način na koji pokazuju Florentini i njenom mužu koliko ih vole, kada ih maze i dolaze da ih zagrle.

"Sofija nas poljubi pred spavanje, kaže 'Laku noć!', a nakon deset minuta pokuca na vrata da pita može li još jednom da nas zagrli. Andrei je bilo jako, jako teško da shvati da je normalno biti voljen. Mislila je da je normalno da samo Sofija bude voljena i da je njena dužnost samo da brine o njoj. Otkako je dobila ljubav, enormno se promenila: mnogo je srećnije i samopouzdanije dete. Jedva je prihvatila da mora da ima svoj život, svoje prijatelje, a ne da konstantno brine o mlađoj sestri", priča Florentina.

Sve što ova predivna mlada žena zajedno sa svojim suprugom želi za svoje ćerkice jeste da budu zdrave i da pronađu životni put u kojem će uživati. Da slede svoje strasti i ostvare svoje snove, kakvi god oni bili. "Najdivnija stvar u životu je raditi ono što voliš i što te ispunjava. Tu smo da ih podržimo. Uvek i zauvek", poručuju, a prenosi totuldespremame.

Pogledajte BONUS VIDEO: