Bake i deke koje UNUCI NAJVIŠE VOLE ne kupuju skupe poklone - rade nešto MNOGO BITNIJE: Deca to pamte ceo život, uliva im sigurnost i oblikuje njihovu ličnost

Deca vole kada ih bake i deke saslušaju, kada pokažu interesovanje za sve ono što se dešava u životima unuka. To je dragocenije nego što odrasli ponekad pomisle.

Postoji ogromna razlika između pitanja „kako je bilo u školi?“ izgovorenog usput i razgovora u kojem odrasla osoba zatista želi da čuje do deteta taj odgovor. Dete na formalno pitanje lako odgovori kratko: "Dobro“.

Međutim, ako baka zna ime njegove najbolje prijateljice/prijatelja, pa se seti da je prošle nedelje imalo kontrolni ili pita kako se završila razmirica o kojoj joj je pričalo, poruka koju dete time dobija je daleko značajnija.

U psihologiji postoji koncept koji opisuje osećaj da smo drugima značajni, odnosno da nas primećuju. Upravo takav osećaj baka i deda grade kada dete ne tretiraju samo kao maleno biće o kojem treba brinuti, nego kao osobu čije misli i iskustva vredi čuti, piše novizivot.net.

Ovo je možda najbolje ilustrovano jednom vrlo jednostavnom navikom u svakodnevnoj komunikaciji. Kada vam unuče kaže da je u školi sve bilo u redu, nemojte tu da završite razgovor. Postavite dodatno pitanje o tome sa kime je dete sedelo, šta ga je nasmejalo ili kako je protekao projekat na kojem je radiloo. Kada dete sa mnogo interesovanja priča o temi koja odrasloj osobi deluje nevažno, pustite ga da objasni.

Tada se uloge menjaju pa dete postaje stručnjak, a odrasla osoba učenik. Stručnjaci za razvoj deteta opisuju takvu razmenu kao negovateljsku interakciju gde dete inicira kontakt, a odrasla osoba odgovara, gradeći snažnu emocionalnu vezu.

Roditelji su često preplavljeni svakodnevnim obavezama, poslom i roditeljskim izazovima. Bake i deke ponekad imaju luksuz koji im roditeljska svakodnevica jednostavno ne dozvoljava, a to je vreme koje ne mora biti odmah korisno.

Ne moraju svaki razgovor pretvoriti u roditeljsku lekciju ili odmah ispraviti svaku grešku. Mogu jednostavno da sede i slušaju. Tako postaju dragoceno utočište pred kojim dete ne oseća da stalno mora nešto da postiže ili dokazuje. Takva primljena naklonost daje detetu osećaj pripadnosti porodici i sigurnost da postoji osoba na čiju podršku uvek može da računa.

Babe i deke čuvaju deo porodične istorije koji dete nije doživelo. Priče o tome kako su njihovi roditelji živeli kada su bili mladi, čega su se plašili i kako su se nosili sa teškim vremenima jesu izuzetno vredne. Nije potrebno ulepšavati sve priče.

Iskrene priče pomažu mladima da izgrade sopstveni identitet i osećaj lične vrednosti. Priča o tome kako je baka jednom napravila grešku i uspela da prevaziđe problem često je korisnija od još jednog predavanja o tome kako se treba ponašati.

To ne znači da bake i deke treba da prestanu da daju poklone. Međutim, poklon nikada ne može da zameni živi odnos. Dete se možda neće sećati šta ste mu kupili za rođendan, ali će pamtiti da ste vi bili osoba koja je saslušala njihov problem bez osude. Setiće se da ste znali imena njihovog prijatelja i ispunili svoja obećanja.

Kada bake i deke poklanjanju svoje vreme, strpljenje i ljubav, oni prenose mudrost. Kroz takvu nesebičnu pažnju, unuci odrastaju u stabilne pojedince koji znaju da su voljeni i cenjeni, navodi se na sajtu novizivot.net.