Aleksandar je KINESKI SRBIN iz Šapca, voli pljeskavice, dobru rakijicu i jednu Novosađanku: "Mama i tata su se upoznali u KINESKOJ RADNJI"

Aleksandar Čen rođen je u Šapcu, gde mu je odrasla i majka. Otac je otvorio kinesku radnju i baš u njoj sreo ženu svog života. Do pete godine Aca je živeo u Srbiji, a onda se preselio u Kinu, gde je proveo najveći deo detinjstva. Kako kaže, tog ranog perioda u Beogradu se ne seća mnogo, osim vrtića.

Život u Kini pamti kao lepo iskustvo, ali priznaje da je sistem potpuno drugačiji.

"Kinezi su jako vredni ljudi. Kod njih je važno da radiš i zaradiš, da obezbediš sigurnu budućnost. Bez para ne možeš ništa – tako su naučeni", kaže Aleksandar.

Obrazovni sistem u Kini ostavio je poseban utisak na Aleksandra. Dani su dugi, a tempo izuzetno zahtevan.

"Ustaješ oko šest ujutru, ideš na časove do podneva, imaš kratku pauzu i onda ponovo učenje do uveče. Posle toga opet učiš. Spavaš u školi i kući ideš tek za vikend", objašnjava Aleksandar. Čak i vikendom nema potpunog odmora, jer se tada priprema gradivo za narednu nedelju.

Povratak u Srbiju

U Srbiju se vratio sa 19 godina, najviše zbog majčine želje da bude bliže porodici. Iako je promena bila velika, Aleksandar se vrlo dobro snašao. Stekao je prijatelje i u Beogradu i u Šapcu.

"Ljudima je bilo čudno – vide Kineza koji priča srpski. Ali meni to nikada nije smetalo", kaže Aleksandar. Danas živi u Beogradu, gde uživa u jednostavnim stvarima – kafi, šetnji i druženju. Devojku je upoznao u kafiću, a slobodno vreme najčešće provode zajedno u gradu.

Ljubav u Srbiji

Aleksandar danas ima devojku iz Srbije, a njihova priča počela je sasvim spontano - u kafiću. Iako je odrastao u Kini i imao priliku da upozna različite kulture, priznaje da mu više prijaju Srpkinje.

"Srpkinje su otvorenije, više vole da razgovaraju i lakše se povezuješ sa njima", kaže Aleksandar.

Kako objašnjava, upravo ta spontanost i komunikacija su ono što mu najviše prija u odnosima, pa ne krije da mu je život u Srbiji po tom pitanju mnogo bliži i prirodniji.

Veliki ljubitelj srpske kuhinje

Kada je reč o hrani, ne pravi razliku – voli i srpsku i kinesku kuhinju.

"Od naše hrane najviše volim pljeskavicu, ćevape, sarmu i jagnjetinu. Voli kako kaže i da popije po koju rakijicu. A od kineske – slatko-kiselu svinjetinu i ribu na pari", otkriva. Počeo je da radi u restoranu svog strica da bi naučio sam sebi da sprema.

Osim hrane i kulture, Aleksandar prati i sport, i to vrlo strastveno. Najviše voli košarku, a posebno prati NBA ligu.

"Volim da gledam košarku, pratim i Nikolu Jokića", kaže, dodajući da ne propušta ni borbe Darka Stošića. Naravno, tu je i tenis i jedno ime koje se ne preskače. "Novak Đoković mora da se prati", kaže kroz osmeh. Dodaje i da su i u Kini sportovi veoma popularni, posebno košarka i fudbal, koje ljudi redovno prate.

Iako mnogi misle da su ove dve kulture potpuno različite, Aleksandar tvrdi suprotno.

"I Kinezi vole da se okupljaju, da jedu zajedno i slave praznike. Po tome smo slični", kaže on. Na pitanje da li se oseća kao Srbin ili Kinez, njegov odgovor je jasan:

"Jedno i drugo. Zavisi s kim sam – sa Srbima sam kao Srbin, sa Kinezima kao Kinez", objašnjava.

Iako mu nedostaje Kina i planira da je poseti, Aleksandar svoju budućnost vidi u Srbiji. Želi da razvija posao, ostane u ugostiteljstvu i jednog dana pokrene nešto svoje.