BILE SU IZGLADNJAVANE I DROGIRANE: Evo kakav pakao su prolazile ŽENE U HAREMU i šta su sve radile zbog JEDNE NOĆI SA SULTANOM

Dobrodošli u pravi osmanski harem, mesto gde je stvarnost imala veoma malo dodirnih tačaka sa onim romantičnim scenama koje danas viđamo u popularnim televizijskim serijama prepunim svile, magične muzike i ratluka. Priprema mlade devojke za noć sa sultanom ličila je na pravu operaciju u kojoj je i najmanja greška mogla da košta celog daljeg života.

Gubitak imena i surova dresura

Prvi korak na ovom mukotrpnom putu bio je potpuno uništenje prošlosti. Mlade devojke su dovođene iz svih krajeva ogromne imperije, a među njima je bilo dosta Slovenki, Čerkeskinja, Grkinja i Jermenki. Većina njih je u dvor stizala još u dečjem uzrastu, najčešće kao ratni plen ili su surovo prodate od strane sopstvenih porodica.

Na samom ulasku im je momentalno oduzimano staro ime koje je bilo strogo zabranjeno čak i pomisliti, a umesto njega dobijale su nova persijska imena koja su uvek označavala nešto slatko ili cvetno. Tako su postajale Đulbahar, što znači prolećna ruža, Šeker, odnosno šećer, ili Lejla, što u prevodu znači noćna.

Njihov maternji jezik je postepeno i nasilno potiskivan turskim, pa do trenutka kada bi došle do sultanove spavaće sobe, one više nisu smele da se sećaju ni odakle dolaze, niti kako im se zvala rođena majka. Taj jezivi proces se u haremu nazivao "rađanjem iznova".

Pre nego što bi izabranica uopšte dobila priliku da izdaleka ugleda vladara, prolazile su teške i duge godine rigorozne obuke. Učili su ih svemu - od sviranja muzike i plesa, pa sve do vezenja i recitovanja najlepših stihova.

Ipak, ono što deluje najsurovije jeste činjenica da su ih doslovno dresirali da ćute danima i noćima. Zarobljena žena je morala da nauči da savršeno sluša i da ne izgovori apsolutno ni jednu jedinu reč sve dok joj se gospodar lično ne obrati.

Pored toga, učili su ih posebnom hodu koji je podrazumevao sitne korake, oboren pogled i pokrete koji su morali da podsećaju na lagani tok vode, bez ikakvih naglih trzaja ili lupanja potpetica. U haremu su postojale specijalne nadzornice koje su nemilosrdno bičevale i udarale nesrećnice po nogama ukoliko bi slučajno napravile previše širok korak.

Možda najapsurdniji detalj celog ovog procesa bili su posebni časovi buđenja. Smatralo se da izabranica mora da otvara oči veoma polako i nežno poput cveta, a naglo iskakanje iz kreveta je bilo najstrože kažnjivo.

Bolna depilacija i mučna dijeta

Ono što bi današnjim damama svakako najteže palo jeste obavezna i potpuna depilacija apsolutno celog tela. Izabranice su uklanjale sve dlačice koristeći vrelu smesu napravljenu od šećera, limunovog soka i zagrejanog meda, što bi zapravo bio neki pradavni prototip današnje šećerne paste. Sama procedura je bila neverovatno bolna i morala je da se ponavlja na svakih nekoliko dana.

Sa druge strane, postojala su i vrlo čudna pravila kada je u pitanju kosa. Ženama uopšte nije bilo dozvoljeno da peru glavu češće od jednom ili dva puta mesečno. Međutim, neposredno pre te sudbonosne prve noći, kosa im je satima tretirana specijalnom mešavinom jake kane i esencijalnih ulja. Miris te smese bio je toliko prodoran i snažan da ga danima nakon toga nisu mogle isprati sa sebe.

Nekoliko nedelja pre izlaska pred samog sultana, svaka naočita devojka je stavljana na nezamislivo strogu dijetu. Na meniju su se mogli naći isključivo neslan i bljutav pirinač, suve kajsije, domaći med i ovčije mleko. Meso, hleb i bilo kakvi začini bili su izričito zabranjeni jer se tada čvrsto verovalo da ovakva siromašna ishrana čini kožu baršunastom, a sam dah neopisivo slatkim.

Jedan od retkih sačuvanih zapisa glavne nadzornice harema doslovno kaže: "Hranili su devicu tako da joj telo postane lako kao latica jasmina, a miris iz njenih usta kao ružina voda. Ako bi se pak u njenoj sobi pronašla mrvica hleba, tukli bi je štapovima po petama".

Prava i jedina svrha ovakve okrutne dijete nije bila nikakva lepota, već činjenica da su gladne robinje delovale neuporedivo strastvenije i drhtavije, dok se smatralo da site devojke postaju lenje i potpuno neosetljive.

Put u zlatni kavez

Sama kulminacija ovih surovih priprema odvijala se u velikom hamamu gde se devojka kupala po nekoliko sati bez prestanka. U njenu osetljivu kožu pažljivo su utrljavana najskuplja ulja, a celo telo je premazivano retkim i blagim tamjanom.

Tada bi joj uvek davali da popije poseban biljni napitak u koji su potajno mešali blage opojne supstance kako bi joj potpuno otklonili strah i dali onaj prepoznatljiv, magloviti i zavodljivi sjaj u očima.

Nakon toga, zamotali bi je u bogato i ručno vezeno platno i kroz poseban, tajni hodnik bi je odveli pravo u vladarske odaje. Na samom pragu tih teških vrata ona je morala da ostavi sav svoj očaj i paniku iza sebe i da uđe sa blagim i uvežbanim osmehom na licu.

I tu dolazimo do one najtužnije i najgorče istine koja se krila iza zidina zloglasnog harema. Većina tih izmučenih devojaka posle prve zajedničke noći više nikada u svom životu ne bi ni ugledala sultana. Stotine i stotine mladih žena su decenijama strpljivo čekale tu svoju jedinu priliku i prolazile kroz sve te jezive i apsurdne rituale isključivo radi jednog jedinog susreta koji u najvećem broju slučajeva nije promenio apsolutno ništa u njihovom statusu.

Kada savremena žena pomisli na to kako se danas svakodnevno nervira zbog loše urađene frizure ili razmazane šminke, ova priča deluje još potresnije. Ove mlade duše su godinama dresirane poput nekih najređih egzotičnih ptica, trpele su strašne bolove i gladovale zbog muškarca koga čak nisu ni same izabrale, čekajući svoju nesuđenu i tragičnu zvezdanu slavu u pravom zlatnom kavezu.

Pogledajte BONUS VIDEO: