Zavirili smo u TAJNE DVORA KARAĐORĐEVIĆA na Dedinju: Kralj je fontanom ZAVARAVAO ŠPIJUNE, a evo šta je Tito radio u privatnoj ZELENOJ SOBI

Ono što ovaj prostor čini posebno fascinantnim jeste činjenica da to nije samo puki muzej, već stvarni dom u kojem i danas žive Karađorđevići. Kralj Aleksandar je ovaj kompleks namenski gradio kao privatnu kuću na tadašnjem predgrađu prestonice, kako bi se malo izmestio iz centra grada i stvorio mirno utočište za svoju porodicu.

Danas narod svakodnevno ima tu sreću da uživa u ovim odajama, a svaki kutak krije neku neverovatnu priču o burnim vremenima koja su zadesila našu zemlju.

Neverovatni predmeti i tajne odaje

Kada zakoračite u Kraljevu biblioteku, pažnju odmah privlači jedan od najlepših eksponata, a to je predivni globus koji je u osamnaestom veku napravio Vićenco Korneli. Ovaj predmet je izuzetno specifičan jer se na njemu ne nalaze kontinenti već sazvežđa, a iako je uspešno preživeo Drugi svetski rat, nažalost je trajno oštećen 1999. godine kada je usled bombardovanja staklo palo pravo na njega.

Ipak, možda najintrigantniji deo celog obilaska predstavlja suteren koji je potpuno samostalno dizajnirao Nikolaj Krasnov, nekadašnji privatni arhitekta cara Nikolaja Drugog Romanova, donoseći tako pravu rusku nostalgiju u Beograd.

Kralj Aleksandar je ovaj specifičan deo dvora koristio za izuzetno bitne i tajne sastanke, a kako bi sprečio bilo kakvo prisluškivanje služio se starim mehanizmom fontane. Kad god bi započeo neki osetljiv razgovor, on bi jednostavno otključao fontanu, a snažan žubor vode bi potpuno onemogućio špijunima da čuju bilo šta osim nejasnog šapata.

Pored ovih skrivenih mehanizama, u prostoriji za inostrane prijeme u kojoj se danas nalazi sto za bilijar, zidove krasi epska pesma Ženidba cara Dušana ispisana na čistoj srpskoj ćirilici. Kralj je odlično poznavao pretkosovski ciklus i cenio dela svog pretka Njegoša, pa je ovaj prostor predstavljao pravi spoj našeg nasleđa i bajkovitog ruskog stila.

Zeleni bioskop i promena vlasti

Zanimljivo je da je dvor imao i svoj privatni bioskop iz kojeg je kralj redovno pratio svetska dešavanja putem žurnala. Čitava prostorija je obojena u specifičnu zelenu boju kako bi se napravio adekvatan kontrast sa tadašnjim jarkim zelenim svetlima.

U to vreme su se gledali isključivo nemi filmovi, pa je klavir sakriven iza paravana davao neophodnu muzičku podlogu. Na podu bioskopa oslikani su ruski zodijački simboli, a ovu neobičnu prostoriju kasnije je rado koristio i Josip Broz Tito, koji je obožavao da ovde provodi slobodno vreme gledajući kaubojske filmove i svog omiljenog glumca Džona Vejna.

Iako je Tito za svakodnevni život koristio Beli dvor, ovaj zeleni bioskop mu je služio isključivo za lični užitak i opuštanje sa bliskim saradnicima.

Nakon 1945. godine zgrada je pretrpela brojne promene, pa su tako svi dvoglavi orlovi koji su podsećali na monarhiju bili skriveni i zamenjeni novim ornamentima, mada danas prava slika ponovo izlazi na videlo.

Najmanja soba sa kamuflažnim prozorima u kojoj je kralj jedino dozvoljavao konzumiranje cigareta, za vreme Titovog režima dobila je zvezde petokrake i pretvorena je u prostoriju za igranje karata.

Život i sudbina slavne dinastije

Plavi salon krije brojne fotografije koje svedoče o porodičnom životu vladara, a jedna od njih prikazuje i dan venčanja Aleksandra sa rumunskom princezom Marijom u junu 1922. godine.

Ona je vodila poreklo od čak tri najmoćnije evropske dinastije, Hoencolerna, Romanova i Vindzora, ali je u rekordnom roku naučila srpski jezik i sa velikim poštovanjem prihvatila sve domaće običaje. Kraljevski par je imao tri sina čija su imena nosila snažnu simboliku novostvorene države.

Najstariji Petar dobio je srpsko ime po dedi, srednji sin Tomislav ponosno je nosio ime hrvatskog kralja, dok je najmlađi Andrej rođen na Bledu pa je shodno tome dobio tipično slovenačko ime.

Kralj Petar Drugi je na presto stupio sa svega jedanaest godina nakon ubistva njegovog oca u Marseju, a oženio se grčkom princezom Aleksandrom čiji je sin prestolonaslednik dobio ime po obojici deda vladara.

Zbog smene uređenja, kraljica Aleksandra je jedina vladarka u našoj istoriji koja nikada nije imala priliku da boravi u Srbiji, mada se u izgnanstvu aktivno bavila humanitarnim radom i poštovala našu tradiciju, da bi na kraju njeni posmrtni ostaci konačno bili preneseni na Oplenac.

Bogati obilazak upotpunjuje i impresivni portret kralja Petra Prvog i Aleksandra, rad Špire Bocarića iz 1920. godine, koji verno prikazuje onaj sudbonosni trenutak iz Prvog svetskog rata kada bolesni otac predaje punu vlast i komandu svom nasledniku.