Svi cede limun preko BEČKE ŠNICLE, a malo ko zna pravi razlog: Nije u pitanju samo bolji ukus!

Ovaj običaj toliko je rasprostranjen da ga mnogi smatraju neizostavnim delom serviranja bečke šnicle, ali malo ko zna zašto se limun zapravo služi uz ovo jelo. Iako se često veruje da je njegova uloga samo da osveži ukus, razlog je mnogo zanimljiviji i krije se u načinu na koji funkcionišu naši receptori za ukus.

Zašto se uz bečku šniclu služi limun

Tokom prženja šnicle odvija se takozvana Majarova reakcija – prirodni proces koji nastaje kada se šećeri i proteini zagrevaju na visokim temperaturama. Upravo zahvaljujući njoj nastaje prepoznatljiva zlatna korica, bogata aromama i mirisima.

Međutim, hrskava panada istovremeno upija određenu količinu masnoće. Iako mast doprinosi punijem ukusu, može da prekrije receptore za ukus na jeziku, zbog čega arome postaju manje izražene sa svakim narednim zalogajem.

Kada nekoliko kapi limunovog soka dospe na toplu šniclu, njegova kiselina podstiče pojačano lučenje pljuvačke. Zahvaljujući tome, masnoća se ravnomernije raspoređuje u ustima, pa svaki zalogaj deluje lakše, svežije i manje masno.

Istovremeno, arome mesa i hrskave korice lakše dopiru do receptora za ukus, zbog čega bečka šnicla zadržava pun ukus od prvog do poslednjeg zalogaja.

Istoričari gastronomije smatraju da ovaj običaj ima i praktično poreklo. U vreme kada nisu postojali frižideri, nekoliko kapi limuna moglo je da prikrije prve promene u ukusu mesa ili masnoće korišćene za prženje.