"NATERALI SU ME DA SLIKAM KAKO VOJNIKU SEKU GLAVU" Vlastimir je bio FOTOGRAF RUSKOG PREDSEDNIKA, tvrdi da je OVIM FOTKAMA izradio američke obaveštajce, a jednu TAJNU NOSI U GROB

U vreme kada se mnogi hvale odrastanjem na beogradskom asfaltu, Vlastimir Šone Nešić sa ponosom ističe svoje prave korene iz blata Krnjače gde je, kaže, naučio sve bitne životne finte za opstanak. Otac mu je bio moler, a u vreme njegovog rođenja, pedesetih godina, u tom delu grada postojala je samo jedna ulica.

Oprobao se u džudou koji je trenirao u beogradskom Partizanu, a pošto na jednom konkursu za medije nije dobio posao, spakovao je kofere i sa tri prevoza najpre stigao u Pariz, jer su ga prethodno izbacili iz sportskih organizacija. Odatle ga je put potpuno neplanirano odveo u Sovjetski Savez, gde ubrzo postaje prva osoba na planeti koja je slikala Moskva iz vazduha.

Svojim sirovim talentom brzo se probio do samog vrha, pa je najmanje deset godina bio među prva tri fotografa reportera na celom svetu.

"Imao sam i sreće da me Bog sačuvao da ne poginem. A mogao sam da poginem jedno 5-6 puta. Imam dva metka u telu. Radio sam sve od golih žena do svetskih predsednika", ispričao je Nešić svojevremeno.

Tokom dramatičnog raspada komunističkog sistema, Nešićeva arhiva postala je neprocenjivo bogatstvo. On je lično prisustvovao poslednjim minutima vlasti Mihaila Gorbačova, a samo deset minuta kasnije slikao je ulazak Borisa Jeljcina u istu tu sobu u kojoj je na brzinu samo promenjena zastava.

"Vidi ovako, 95 posto svih Jeljcinovih privatnih fotografija je prošlo kroz moje ruke. Nešto sam slikao ja, nešto je slikalo njegovo okruženje, ali sve što je iole bilo zvanično, ja sam tu bio", svedoči Nešić.

On ističe da su Jeljcina svi napuštali kada je padao sa vlasti, ali je Vlastimir tada i po dva puta nedeljno išao kod njega kući, postavši veoma blizak sa celom njegovom, kako kaže, izuzetno čestitom porodicom.

"Kažu, dok je bio u Jekaterinburgu, da je bio skroman i kvalitetan rukovodilac. On je tamo živeo u stanu od 56 kvadrata. Ej on, majka, brat i snaja u 56 kvadrata", ispričao Nešić.

Sa Jeljcinovim portparolom je bio odličan prijatelj, a taj iskreni odnos omogućio mu je ekskluzivan pristup svemu što se dešavalo iza zatvorenih vrata moćne Rusije.

"Ja sam se družio sa njegovim sekretarom za štampu. Bili smo mladi, voleli smo žene. Drugari smo bili, jurili ženske, jurili ku*ve zajedno. I onda mu se ja samo javim da me zove ako nešto bude zanimljivo za slikanje kod Jeljcina", rekao je fotograf.

Odrubljene glave, ratne prevare i tajna pisma

Pored blistavog života i prilike da ovekoveči velike zvezde poput glumca Šona Konerija, američke novinarke Barbare Volters, zatim Roberta de Nira koji nije ni znao ko je on i starog pijanca Nikite Mihalkova, njegov posao nosio je stravične opasnosti.

Nešić je fotografisao De Nira i Nikitu Mihalkova zajedno u jednom moskovskom restoranu.

"Ovde su Robert De Niro sa ćerkom Drinom i Nikita Mihalkov. De Niro nije znao ko sam. Jako je fin. Došao je na festival u Moskvu. Sa Nikitom se znam, stara baraba i pijanac. Ovo je slikano u restoranu. Ja se tu šetao, jedini sam ja bio tu, ma ceo studio sam ispred instalirao".

Bio je u ratu u Avganistanu bar sedam ili osam puta, ulazio u strogo čuvane nuklearne podmornice i prvi kročio u radioaktivni Černobilj. Ipak, jezive i krvave scene iz Čečenije verovatno nikada neće moći da izbriše iz sećanja.

"Slikao sam kada su ruskom vojniku u Čečeniji sekli glavu. Pokupili su nas u tri noću, odveli i rekli šta će biti. Kad sam im rekao da neću da slikam kako mu seku glavu, oni mi rekoše da će onda mene da slikaju, pa šta misliš, je l' sam morao da slikam?", priseća se on trenutka od kojeg mu se i danas diže kosa na glavi.

U svom neverovatnom iskustvu, dotakao se i ratova na našim prostorima. Bio je neobično blizak sa generalom Ratkom Mladićem.

Jednu od najvećih tajni koju čuva jeste činjenica da je kao kurir prenosio otvorena pisma koja je Radovan Karadžić redovno slao tadašnjem francuskom predsedniku Žaku Širaku. O tome šta je tačno pisalo u njima mudro ćuti i ne želi da detaljiše.

Pored toga, učestvovao je, tvrdi, u epskoj ratnoj prevari, kada je američkim obaveštajcima namerno poturio fotografije Rusa u srpskim uniformama unutar lansera, čime je stvorena obmana da Srbija poseduje moćni sistem S-300. Na taj način je NATO bio u zabludi i kupljeno je dragoceno vreme za našu vojsku pred stravično bombardovanje.

Život vuka samotnjaka

Iako mu je rad za zapadne agencije doneo ozbiljan profit i uticaj, on danas bez dlake na jeziku tvrdi da je takav svet potpuno pokvaren. Jasno se seća kako zapadni mediji nikada nisu želeli da kupe i objave sliku prelepe i nasmejane Ruskinje. Zapadnjaci su isključivo tražili da on pošalje fotografije na kojima su ružne i grbave žene sa zlatnim zubima i maramama, jer je iz Sovjetskog Saveza smelo da izađe samo ono što izgleda siromašno, prljavo i uništeno.

Na svojim putovanjima sprijateljio se i sa čuvenim sovjetskim autorom Jevgenijem Haldejem, kome je tek na kraju života priznato da je uslikao postavljanje čuvene zastave na krov Rajhstaga, skrojene od crvenog stolnjaka.

Posle decenija provedenih u epicentru istorije, Vlastimir danas živi potpuno povučeno u selu Ivanovo pored Pančeva, okružen tišinom i hiljadama neprocenjivih negativa.

"Živim ko vuk samotnjak. Ćerka mi je u Parizu, bivša žena u Moskvi, ko zna šta radi", uzdahe sabira čovek čiji je objektiv doslovno kreirao istorijske udžbenike.

Rasuta i daleka porodica očigledno je jedina, ali preteška cena koju je morao da plati za ovaj neverovatan život na ivici oštrice.