"Od moje 4. godine DEMON MI NE DA MIRA" Milijarder i vlasnik Viktorijas sikreta EPSTAJNU CRTAO ŽENSKE GRUDI za rođendan pa se SUDIO S ROĐENOM MAJKOM

Lesli Veksner je rođen 1937. godine u Dejtonu u siromašnoj, ali veoma ambicioznoj porodici ruskih Jevreja. Njegov otac Hari vodio je skroman krojački salon, dok je njegova majka Bela radila kao nabavljač u jednoj robnoj kući. Roditelji su prodavnicu koju su kasnije otvorili nazvali baš po njemu, a malog Leslija su od ranog detinjstva uključivali u ozbiljne poslovne razgovore i odgajali ga kao pravog naslednika.

Bela je bila izuzetno dominantna i bitna figura u njegovom životu, pa je tako kasnije ušla u upravni odbor njegove kompanije, a 1989. godine su zajedno donirali prvi lični milion dolara jednoj poznatoj humanitarnoj organizaciji. Njihova veza je bila previše bliska, ali se na kraju pretvorila u pravu noćnu moru.

U jednom trenutku svog života, Veksner je šokirao javnost kada je podneo zvaničnu tužbu protiv sopstvene majke. Detalji ovog bizarnog suđenja ostali su strogo čuvana tajna, ali sama činjenica da se čovek sudio sa ženom koja mu je dala ime i uvela ga u posao govori i više nego dovoljno.

Pored komplikovanih porodičnih odnosa, Veksner je krio još jednu neverovatnu mračnu tajnu. U avgustu 1985. godine, novinarka Džuli Baumgold radila je veliki intervju sa njim za jedan od najprestižnijih njujorških magazina povodom njegovog novog uspeha. Tokom razgovora, on je potpuno mirno priznao da od svoje četvrte godine živi sa dibukom, zlim duhom iz jevrejskog folklora koji ulazi u čoveka i nikada ga ne pušta.

"On me budi svako jutro, bode me, vuče i nikada mi ne da mira", jezivo je opisao Veksner.

Poznati milijarder je tada detaljno objasnio kako ga taj demon neprestano tera da kupuje nove kompanije, da želi sve više moći i da apsolutno nikada ne staje sa radom. Kada ga je novinarka na kraju upitala kako taj demon zapravo izgleda, on je hladnokrvno odgovorio da izgleda tačno kao on.

Mračne tajne, donji veš i zloglasno prijateljstvo

Njegov neverovatan poslovni uspon počeo je 1963. godine kada je od tetke Ide pozajmio pet hiljada dolara, što je bila sva njena ušteđevina, i otvorio prodavnicu u predgrađu Kolumbusa. Njegova ideja je bila genijalna u svojoj jednostavnosti, jer je odlučio da prodaje isključivo jeftinu odeću za mlade devojke.

Zatim je 1982. godine za samo milion dolara kupio propali brend Viktorijas sikret, koji se sastojao od samo šest gubitaških radnji u San Francisku, pretvorivši ga u globalnu imperiju sa katalozima i revijama koje je pratio ceo svet.

Međutim, krajem osamdesetih godina, njegov finansijski savetnik Harold Levin upoznao ga je sa Džefrijem Epstajnom. Iako je Levin odmah upozorio Veksnera rečima da je nanjušio prevaranta i da mu uopšte ne veruje, Veksner je potpuno ignorisao ovo dobronamerno upozorenje.

On ne samo da je zaposlio Epstajna, već mu je dao i apsolutno punomoćje nad celokupnim svojim bogatstvom, investicijama i luksuznim nekretninama. Epstajn se uselio u njegove vile i dobio imovinu od gotovo dvesta miliona dolara, a upravo je preko Veksnera upoznao i Bila Klintona i dobio neviđen društveni uticaj. Epstajn je čak sastavio i predbračni ugovor između Veksnera i njegove buduće supruge Ebigejl Kopel.

Tokom devedesetih godina, Epstajn se redovno pojavljivao na modnim događajima koje je organizovao Veksnerov brend, lažno se predstavljajući kao skaut i pozivajući mlade devojke na kastinge u svoju kuću. Prema kasnijim istragama uglednih medija iz 2019. godine, Veksner je odlično znao šta se dešava, ali nije prstom mrdnuo da to zaustavi.

Istovremeno, unutar kompanije besneo je još jedan užasan skandal. Direktor marketinga Ed Razek godinama je sistematski zlostavljao i ponižavao manekenke, terajući ih da mu sede u krilu, a svaka devojka koja bi se požalila ekspresno bi ostala bez ugovora. Iako su ga menadžeri stalno upozoravali, Veksner je uporno žmurio na stravično nasilje u srcu svoje imperije.

Zataškavanje skandala

Zvanični prekid njihovog neverovatnog prijateljstva dogodio se 2007. godine kada su protiv Epstajna podignute optužnice na Floridi zbog seksualnih zločina. Veksner se tada branio tvrdnjama da mu je bivši saradnik ukrao više od sto miliona dolara, iako su poreski izveštaji pokazali da je dobar deo tog novca kasnije vraćen u Veksnerovu humanitarnu fondaciju.

Prava lavina pokrenula se tek kada je Epstajn ponovo uhapšen zbog trgovine ljudima. U februaru 2026. godine, iz tajnih dokumenata koje je objavio FBI, konačno je otkriveno da su nadležni organi ozbiljno posmatrali Veksnera kao mogućeg Epstajnovog saučesnika. Kongresmen Ro Kana javno je izgovorio njegovo ime sa govornice Predstavničkog doma, ali Veksner i dalje žustro negira bilo kakvu povezanost.

Ipak, kada su objavljeni Epstajnovi fajlovi, između ostalog i čuvena knjiga čestitki rođendana Epstajna, našla se i bizarna Vakslijeva poruka i crtež. On je Epstajnu napisao: "Dragi Džefri, hteo sam da ti dam nešto što jako želiš... Tako da, evo ga". Dok je ispod te poruke nacrtao nage ženske grudi.

Iako protiv njega još uvek nije podignuta krivična prijava, sud ga je u februaru 2026. godine konačno primorao da svedoči i progovori o aferi od koje je bežao decenijama. Danas ima osamdeset osam godina, njegovo ime i dalje krasi zgrade u Ohaju, a negde duboko u njemu, ako je verovati njegovim sopstvenim rečima, još uvek sedi isti onaj demon sa kojim se budi celog života.