Visoko inteligentni ljudi skoro UVEK SU U PRAVU oko jedne stvari: Ne pokušavajte da im protivrečite - IZGUBIĆETE U TOM DUELU

Prema nemačkom istraživanju objavljenom u časopisu "Intelligence", ljudi koji su i sami visoko inteligentni imaju veću sposobnost da tačno procene inteligenciju drugih. Iako je inteligencija kompleksan pojam, psiholozi je najčešće definišu kao sposobnost učenja, razumevanja, zaključivanja i rešavanja problema, ali i prilagođavanja novim situacijama.

U okviru studije, istraživači su analizirali odgovore gotovo 200 učesnika, uglavnom studentkinja. Oni su gledali 50 kratkih video-snimaka u trajanju od po jednog minuta, na kojima su se nalazile osobe čiji je nivo inteligencije prethodno utvrđen. Te osobe su obavljale različite zadatke - od objašnjavanja pojmova do opisivanja ličnih iskustava i učestvovanja u simulacijama razgovora.

Nakon svakog snimka, učesnici su procenjivali koliko im osoba deluje inteligentno. Rezultati su pokazali da su inteligentniji ispitanici u proseku davali tačnije procene. Bolje rezultate imali su i oni sa razvijenijom sposobnošću prepoznavanja emocija, kao i oni koji su generalno bili zadovoljniji životom.

Suptilni signali

Istraživači smatraju da su "dobri procenjivači" obraćali pažnju na određene suptilne signale. Kao ključni pokazatelji izdvojili su se način izražavanja, bogatstvo rečnika i sadržaj onoga što osoba govori.

Međutim, to ne znači da korišćenje komplikovanih ili stručnih izraza automatski ostavlja utisak inteligencije. Naprotiv, visoko inteligentni ljudi lakše prepoznaju kada neko pokušava da ostavi takav utisak bez stvarne dubine. Njima je važnije kako neko razmišlja nego koliko "zvuči pametno".

Oni takođe imaju širi spektar referentnih tačaka, što im omogućava da bolje razlikuju površnu elokvenciju od stvarne sposobnosti zaključivanja. Upravo zato mogu lakše da prepoznaju autentičnost u komunikaciji.

Kombinacija kognitivnih i socijalno-emocionalnih veština

Zanimljivo je da pojedini faktori, za koje bi se možda očekivalo da imaju uticaj, nisu igrali značajnu ulogu. Pol, empatija, otvorenost ili društvena radoznalost nisu učinili učesnike boljim u proceni tuđe inteligencije.

Autori studije ističu da ovi rezultati ukazuju na važnost kombinacije kognitivnih i socijalno-emocionalnih veština u procenjivanju drugih ljudi. Istovremeno, naglašavaju da je ovo polje i dalje nedovoljno istraženo, posebno kada je reč o svakodnevnim, stvarnim interakcijama, piše "Index.hr".