Visoko inteligentni ljudi imaju OVU EMOCIJU koja kod drugih često IZOSTAJE: Zbog nje ih smatraju ČUDACIMA
- Visoka inteligencija može voditi do osećaja izolacije i duboke sramote, jer ljudi primećuju više nijansi i duboko analiziraju sebe i svet
- Stručnjaci upozoravaju da inteligencija često nosi emocionalne izazove koje okolina ne razume ili prepoznaje
Na prvi pogled, visoka inteligencija deluje kao prednost koja otvara sva vrata, ali iza nje se često krije mnogo složenija priča. Ljudi koji brzo razmišljaju, duboko analiziraju i primećuju nijanse koje drugima promiču, neretko se suočavaju sa unutrašnjim pritiscima koje okolina ne vidi. Upravo ta pojačana svest o sebi i svetu oko sebe može dovesti do osećaja izolacije, preispitivanja i - ono što se ređe priznaje - duboke sramote.
Iako se o inteligenciji govori kao o daru, sve je više stručnjaka koji upozoravaju da ona sa sobom nosi i emocionalne izazove koje nije lako prepoznati, a još teže prevazići. Terapeut Dana Dosvel govorila je o tome kako izgleda biti vrlo inteligentna osoba koja istovremeno nosi mnogo potisnute i hronične sramote. Kad ljudi osećaju sramotu, često se povlače i izoluju, a to ih onda dodatno udaljava od drugih i produbljuje osećaj usamljenosti.
"Može vam se istovremeno događati da se osećate inteligentnije od većine, ali i kao da ste drugačiji, kao da s vama duboko nešto nije u redu i zato drugi ne žele da se povežu sa vama. To onda vodi do velike usamljenosti", pojasnila je.
Čini se da su visoko inteligentne osobe ponekad sklonije dubokom osećaju poniženja i sramote. Prema psihoterapeutkinji Imi Lo, to često ide zajedno s iskustvom da osoba godinama skriva ko je zapravo, jer za to ne nalazi dovoljno razumevanja u okolini. To zatim može voditi ka sindromu varalice i, kako navodi Dosvel, snažnom osećaju samoće.
Otvorenost kao put do olakšanja
Dosvel je objasnila da oslobađanje od sramote podrazumeva proces u kom se taj osećaj postepeno prepoznaje i otpušta, zajedno s njegovim psihičkim i telesnim posledicama.
"Kad počnemo da prepoznajemo svesne i nesvesne obrasce sramote, dobijamo neku vrstu mape njegove strukture", rekla je. "Tako tu nevidljivu, potisnutu sramotu iznosimo na površinu i lakše razumemo odakle dolaze neka od tih duboko usađenih uverenja." Traženje podrške i pozitivan unutrašnji dijalog takođe mogu pomoći u oslobađanju od sramote. Rad na tom osećaju može nas dovesti do većeg saosećanja prema sebi i drugima.
"Kada se oslobodimo sramote, dopuštamo potisnutim delovima sebe da izađu na videlo", kazala je. "Tada lakše prihvatamo istinu o tome kakvi jesmo, kako se osećamo i ko smo zapravo."
Sramota je složena emocija
Američko udruženje psihologa sramotu definiše kao izrazito neprijatnu emociju povezanu sa snažnom svešću o sebi, a često je prati i povlačenje iz društvenih odnosa, što može duboko uticati na psihičko stanje i međuljudske odnose.
Većina ljudi će u nekom trenutku osetiti sramotu. Međutim, kognitivni neuronaučnik dr Kristijan Džaret navodi da je moguće da osobe s psihopatskim crtama osećaju vrlo malo sramote, ako je uopšte osećaju.
Ipak, većina ljudi sramotu doživljava na različite načine. Kao što su neki ljudi skloniji ljutnji, tako su drugi skloniji osećaju sramote. To može biti posebno izraženo kod osoba koje se bore s psihičkim teškoćama koje su često povezane sa sramotom, a može se pojaviti i kod visoko inteligentnih pojedinaca.
Ljudska priroda tera nas da tražimo povezanost, čak i kada sami sebe uveravamo da nam niko ne treba. Istina je da su nam drugima potrebni bliskost, razumevanje i podrška, iako nam sramota često govori suprotno. Kada uspemo da je prepoznamo i postepeno nadvladamo, lakše prihvatamo različite delove sebe i shvatamo da nas oni ne čine manje vrednima, piše Index.hr.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.