VRATA RAJA otvaraju se u Istočnoj Srbiji: VIDIKOVAC PLOČE krije najlepši pogled na Dunav, prizori se pamte celog života

"Veličanstveno je stajati na obali Dunava"... Kao da i danas visokim liticama i nepreglednim šumama odzvanjaju reči rimskog istoričara Plinija Starijeg. Velika reka i Đerdap nerazdvojni su još od svojih prapočetaka, čineći komoru i pretkomoru istog srca. Oduševljenje raskošnom riznicom najveće evropske klisure probojnice prepliće se sa strahopoštovanjem pred silama Majke Prirode koja snosi sve zasluge za njen besprekoran izgled. No, pre nego što se zajedno s nama popnete na vidikovac Ploče, vratimo se nakratko u davnu prošlost...

Tamo gde je Dunav najlepši

Tvorac zaista nije štedeo na lepotama dok je stvarao Đerdap i njegovu okolinu, kojoj su još stari narodi dali prigodno filmsko ime – Gvozdena kapija. Sasvim opravdano, jer su valjda i oni dobro znali da nije nimalo lako odškrinuti ta vrata, a pogotovo proći kroz sve što čeka iza njih, kroz brojne izazove koji vrebaju u delu gde je Dunav najširi, najuži i najdublji u čitavom svom toku, i od kojih zaziru i iskusni rečni vukovi.

Ali, kada jednom uđete u ogromni mozaik kulturno-istorijskih spomenika i prirodnih lepota koji se prostire na preko 63 hiljade hektara, nećete više poželeti da se vratite odakle ste došli. Jer, Đerdap je odvajkada predstavljao svet za sebe. Još pre mnogo milenijuma moćna reka prošarala je reljef, zbog čega se na malim rastojanjima naglo menjaju nadmorske visine i sučeljava po nekoliko ekoloških zona.

Ta svojevrsna vremenska mašina za tili čas vas može vratiti desetak hiljada godina unazad, u praistorijski Lepenski Vir i dane nastanka prvog urbanog naselja na tlu Evrope, pa odatle u sam osvit nove ere, na čas istorije kod imperatora Trajana, do njegove table, kastruma Dijana, Rimskog puta i mosta koji važio za najveći u tada poznatom svetu, a zatim u srednjovekovnu srpsku državu, među tajanstvene zidine Ramske tvrđave, Golupca, Fetislama.

Najveći evropski arheološki muzej pod vedrim nebom

Tu je i Decebal, dački kralj čije je lice uklesano u jednoj od stena Velikog Kazana na rumunskoj strani. On ne spada u istorijsko nasleđe pošto je novijeg datuma, ali je, kao najveća klesana skulptura u Evropi, jednako važna turistička atrakcija. Vidi se i sa magistrale preko puta, a licem, za koje ne možemo sa sigurnošću reći da li se smeši ili preti Trajanovoj tabli na suprotnoj obali, zaustavlja sva plovila koja prolaze pored njega. U podnožju je manastir Mrakonija koji, kada je vodostaj visok, izgleda kao da izranja iz reke.

Đerdapska klisura predstavlja kompozitnu dolinu, sa tri kotline i četiri klisure, a Veliki i Mali Kazan čine posebnu celinu. I posebnu priču. Korito Velikog široko je između 150 i 170 metara, što ga čini najužim i najimpresivnijim delom Dunava, dok dubina dostiže i do 90 metara. Okružen je strmim liticama visokim preko 300 metara, pod kojima voda "kipi", stvarajući mnoštvo vrtloga.

Sa strane se uzdižu vrhovi planine Miroč, Veliki Štrbac (najviši, 768 m), i Mali Štrbac (626 m). Vidikovac Ploče smešten je pod Velikim, na nadmorskoj visini od 355 metara, na kraškoj zaravni iznad Malog Kazana. Upravo sa tog mesta pruža se jedinstven, božanstven pogled na najmističniji, najdramatičniji i najlepši predeo Đerdapske klisure. Par stotina metara dalje nalazi se Centar za posetioce "Ploče", gde se možete bolje upoznati sa specifičnom endemičnom florom ovog kraja, tradicijom i bogatom istorijom.

Predlažemo da do Đerdapa krenete nekim od izletničkih brodova, koji staju u alaskom raju Tekiji, nedaleko od vidikovca. U nekoj od odličnih gostionica vredi probati lokalne specijalitete, a svi su sveži – direktno iz Dunava. Ovom rekom, izvorom života za mnoge generacije i civilizacije koje su se smenjivale na njenim obalama, pliva najbolja riba. A onda, put pod noge i pravo u avanturu! Nećete zažaliti.

Pogled koji ostaje u trajnom sećanju

Bajkoviti predeli, preplitanja stena različitih boja, šume sa 50 nijansi zelene, svež vazduh, bistri potoci i zvukovi bića koja ovde žive omogućiće vam da se u laganoj šetnji potpuno stopite sa krajolikom. Možete zaviriti i u neku od brojnih pećina, u kojima su se, kažu legende, krili hajduci spremajući napade na Turke, i popeti se do Kapetan Mišinog brega,

Obavezno svratite do arheološkog nalazišta Lepenski Vir, neprocenjivog svedoka naše daleke prošlosti, i upoznajte se sa Praroditeljkom, Danubiusom, Rodonačelnikom, Vodenom Vilom...

Istorijski gledano, klisura je pre svega svedočanstvo o životu cara Trajana, njegovim pohodima, putevima i putešestvijima. Neumoljivi rimski cezar prvi se usudio da dirne u svetinje Đerdapa pokušavajući da proširi svoju imperiju, pa je zbog toga sve ovde nekako vezano za njega. Čuvena tabla, uklesana u steni, svedoči o njegovom uspehu u probijanju najnepristupačnijeg plovnog dela Dunava.

Ukoliko rešite da krenete peške kroz šumu ili možda biciklom, idealnim prevoznim sredstvom za svakog ko želi da prirodu kakve nigde nema doživi na iskonski način, možda ćete usput ugledati srne među drvećem, krajičkom oka uhvatiti risa dok se šunja po šipražju ili zadivljeno posmatrati usamljenog orla koji se sprema da iz reke otme plen.

Pošto ni cela godina ne bi bila dovoljna da se otkrije sve što naš najveći nacionalni park nosi u svojim bujnim nedrima, ostavite nešto i za kasnije – sigurni smo da ćete se vratiti ne jednom, već još mnogo puta. I ne samo tokom proleća ili leta, već u bilo koje doba godine.