UMRO ČUVENI DOKTOR koji je odbio standardno lečenje raka i na sebi testirao inovativni lek: Njegovo oproštajno pismo obilazi svet

Njegova odluka da odbije standardne metode koje obuhvataju zračenje, operaciju i hemoterapiju i nakon kojih pacijenti retko žive duže od godinu dana – bila je vođena istim onim entuzijazmom sa kojim je decenijama lečio druge.

Pre operacije, podvrgnut je prvoj ikada kombinovanoj imunoterapiji i primio je personalizovanu vakcinu. Ovi inovativni koraci oslanjali su se na saznanja do kojih su on i profesorka Long ranije došli u borbi protiv raka kože, a ovo pionirsko lečenje tumora mozga već je pokrenulo nova klinička ispitivanja.

O svojoj dijagnozi i odluci da bude "zamorče" u sopstvenoj terapiji, Skoljer je bio izričit:

- To mi nije imalo smisla... samo prihvatiti sigurnu smrt bez pokušaja nečeg drugačijeg. To je neizlečiv rak? E, pa ne dolazi u obzir - rekao je tada.

Zajedno sa profesorkom Long, Skoljer je stopu preživljavanja kod uznapredovalog melanoma podigao sa manje od 10 na gotovo 50 odsto, zbog čega su njih dvoje 2024. godine podelili prestižnu titulu "Australijanac godine". Tokom svoje bogate karijere obavljao je funkciju suosnivača i direktora "Melanoma Institute Australia", a posebnu radost pronalazio je u mentorskom radu sa mladim patolozima.

- Uvek me je vodilo uverenje da svi imamo odgovornost da pokušamo da menjamo budućnost za druge i ostavimo svet boljim mestom. Taj stav sam živeo u potpunosti -istakao je svojevremeno ovaj briljantni naučnik.

Njegov kolega i prijatelj, hirurg Džon Tompson, sažeo je Skoljerov jedinstveni medicinski poduhvat u kratku, ali moćnu rečenicu: "To je bila nauka na delu".

Oproštajno pismo koje tera suze na oči

Nakon njegove smrti, svetlost dana ugledalo je doktorovo emotivno oproštajno pismo.

- Želeo sam da nastavim da doprinosim, čak i u svojim najmračnijim trenucima. Pišem ovo kao poslednji pozdrav svima koje sam imao ogromnu privilegiju da volim, sa kojima sam delio životne avanture, radio i susretao se tokom života koji se može opisati samo kao ispunjen srećom, optimizmom, prilikama i strašću - poručio je Skoljer.

Iza sebe je ostavio suprugu Keti Nikol, koja je takođe patolog, i njihovo troje dece. Porodici i celokupnoj javnosti obratio se rečima punim ljubavi i zahvalnosti.

- Pišem ovo znajući da bi moja divna porodica bila uz mene svakog minuta, kao što je bila tokom celog mog puta. Oni predstavljaju ono najbolje u ljudima i čine me neizmerno ponosnim. Smejali ste se sa mnom, plakali sa mnom i davali mi snagu upravo kada mi je bila najpotrebnija. Nisam ulepšavao svoje putovanje i iskreno vam hvala što ste mi dozvolili da ga podelim, sa svim njegovim manama - stoji u njegovom pismu.

Ovo jedinstveno putovanje hrabrog lekara ovekovečio je i australijski premijer Entoni Albaneze, nazivajući ga "jednim od naših najsjajnijih i najtoplijih ljudi".

- Svakog dana nas je ovaj izuzetni čovek, specijalista za rak koji je postao i sopstveni pacijent, uključivao u svoje putovanje i pritom nas sve podizao - istakao je Albaneze i dodao: "Ričardovo putovanje bilo je teško i potresno. 'Moje neizvesno putovanje', kako ga je nazivao sa karakterističnom skromnošću. Ipak, bio je to put kojim je išao sa hrabrošću, odlučnošću i dostojanstvom koje je bilo izuzetno. Način na koji ga je delio sa nama bio je čin duboke velikodušnosti."

Kao svoj poslednji amanet budućim naučnicima i svetskim liderima, vrhunski lekar je poručio: "Moramo i možemo nastaviti da pomeramo granice kako bismo unapredili lečenje raka."