U ovom narodu su žene BOG I BATINA: One donose odluke, drže svu imovinu, menjaju partnere kako im dosade, a najveći im je blagoslov DA RODE ĆERKU - Ne znaju za reči "muž" i "otac"

U pitanju je možda i poslednji pravi matrijarhat na svetu – mesto gde se žene pitaju za apsolutno sve. Za razliku od većine svetskih kultura gde glavnu reč vode muškarci, struktura plemena Mosuo je potpuno podređena ženama. Domaćinstva su velika i često broje deset ili više članova, a svi žive zajedno u prostranim kućama. Glava porodice je uvek najstarija žena, a celokupna imovina nalazi se isključivo u ženskim rukama.

Zanimljivo je da muškarci nemaju obavezu da izdržavaju porodicu, a ukoliko su zaposleni i zarađuju, sav svoj novac moraju da predaju glavi porodice, odnosno najstarijoj ženi. Ipak, vlast sa sobom nosi i veliki teret – žene su zadužene za obradu zemlje, kuvanje i čišćenje, dok se muškarcima prepušta uzgoj životinja, ribolov i savetovanje u vezi sa političkim pitanjima.

"Hodajući brak" i tajna soba za ljubavnike

Ono što najviše fascinira zapadni svet jeste njihov koncept partnerskih odnosa. U plemenu Mosuo ne postoji klasičan brak, već se praktikuje neka vrsta otvorenog i liberalnog braka gde žene mogu imati ljubavnika koliko god požele.

Pravila su jasna: muškarac kojeg žena izabere dolazi u njenu kuću isključivo noću i obavezan je da je napusti pre svitanja. Ukoliko žena izgubi interesovanje za svog dotadašnjeg partnera, ona će ispred svojih vrata simbolično ostaviti muške cipele, čime mu jasno stavlja do znanja da je njegovo mesto zauzeto. Sa druge strane, otvorena vrata su znak dobrodošlice. Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju da nose suknje sve do 13. godine, kada se zvanično uvode u društvo i od majke dobijaju zasebnu sobu u koju mogu da dovode svoje ljubavnike. Zanimljivo je i da je intima rezervisana samo za žene, te se o takvim stvarima nikada ne priča u prisustvu muškaraca.

Društvo bez očeva i muževa, ali i reči za njih

Iz ovog slobodnog načina života proizilazi još jedan fenomen – biološki očevi imaju minimalan ili nikakav kontakt sa svojom decom i ne učestvuju u njihovom odgajanju. Decu odgaja isključivo majčina porodica i ona nose majčino prezime.

Zbog ovakve strukture, u jeziku plemena Mosuo uopšte ne postoje reči za oca, muža, strica, zeta, snaju ili svekrvu. Najveći muški uzor deci nije otac, već ujak. Ujaci preuzimaju brigu o deci svojih sestara, a kada ostare, sestrići su ti koji brinu o njima.

Sklad, sloboda i život bez svađa

Iako bi nekom sa strane ovakav sistem zvučao haotično, pripadnici plemena tvrde da je njihov život izuzetno spokojan. Muri Sarlasi, pripadnica plemena, ističe da u njihovoj zajednici nema problema sa kojima se susreće zapadni svet – nema svađa oko nasledstva, nema razvoda, a sukobi između snaja i svekrva su nepostojeći. U ovom matrijarhatu, zlostavljanja i krađe su svedeni na apsolutni minimum.

Muškarci se takođe ne žale. Pripadnik plemena Ava Arta objašnjava da život sa ograničenim odgovornostima muškarcima daje ogromnu slobodu i komfor, te mu ni najmanje ne smeta što žene drže potpunu kontrolu.

Ćerke kao najveći blagoslov

Za razliku od ostatka Kine, gde su u prošlosti ženska deca često bila neželjena, u plemenu Mosuo je najveća radost i blagoslov dobiti upravo ćerku. Ćerke se ovde cene mnogo više od muške dece jer su one te koje će nastaviti lozu i preuzeti vođenje domaćinstva.

Iako Kina ovo pleme zvanično ne priznaje kao jednu od 56 etničkih grupa (često ih svrstavaju u narod Nakhi, uprkos velikim razlikama), Mosuo zajednica ostaje izuzetno jaka. Iako su nekada bili potpuno izolovani od sveta, danas se sve više otvaraju ka turizmu. Pokazali su se kao izuzetno gostoljubivi domaćini, mada svoje saplemenike uvek stavljaju na prvo mesto u odnosu na strance. Zbog duge izolacije, njihove jedinstvene vrednosti i tradicija opstaju i danas, prkoseći normama modernog sveta.