Svekar mi je doneo SVINJETINU SA SELA i odmah sam je UPOREDILA SA KUPOVNOM: Razlika je zapanjujuća, evo na šta da obratite pažnju

Oko praznika uvek nastaje ista dilema, kupiti svinjsko meso u prodavnici ili se malo organizovati i nabaviti od nekog pouzdanog proizvođača sa sela, nekog porodičnog domaćinstva koje gaji svinje isključivo za sopstvene potrebe.

Kada se u kuhinji pojavi meso "sa sela", priče o kvalitetu hrane odjednom prestaju da budu teorija. Jedno sasvim obično iskustvo pokazalo je koliko se zamrznuti svinjski but iz malog domaćinstva razlikuje od onog iz supermarketa. I to bez probanja, samo na prvi pogled.

Domaće svinjsko meso ne izgleda savršeno

Kada se takav komad mesa uporedi sa klasičnim svinjskim butom kupljenim u prodavnici, nakon odmrzavanja razlika je bila očigledna. Domaća svinjetina nije imala ujednačenu boju već su nijanse varirale od svetloružičaste do tamnije, gotovo crvene. Vlakna su bila jasno vidljiva, struktura čvršća, sa izraženim žilicama i delovima bele masnoće.

Daleko od toga da je meso izgledalo savršeno. Nije bilo glatko, sjajno niti potpuno ujednačeno. Naprotiv, delovalo je pomalo grubo. Takav izgled tipičan je za meso životinja koje su se više kretale, hranile prirodnom hranom i nisu uzgajane uz dodatke za brzi rast. Sve se to jasno vidi u teksturi.

Kako izgleda meso iz prodavnice

Svinjski but iz supermarketa izgledao je potpuno drugačije. Boja je bila svetla i ujednačena, bez nijansi. Masne žilice tanke i pravilno raspoređene, vlakna vizuelno mekša, bez nepravilnosti.

Međutim, prilikom sečenja osetite da je meso tvrđe nego domaće, a unutrašnjost je gotovo potpuno jednolična.

Razlike otkrivaju poreklo mesa

Industrijski proizvedeno meso očigledno je oblikovano tako da izgleda privlačno. Ujednačena boja, struktura i tekstura pažljivo su kontrolisani kako bi proizvod izgledao uredno, lepo i uvek isto.

Domaće meso ne izgleda tako. Ono varira, nije savršeno i ne može se takmičiti sa industrijski proizvedenim, naročito ne u estetic. Međutim, upravo te razlike otkrivaju poreklo mesa. Sa druge strane, ne sme se zanemariti činjenica da je u industrijskoj proizvodnji mnogo veća kontrola samog mesa, bar bi tako trebalo da bude. Zato budite oprezni kada se opredeljujete za kupovinu od malog proizvođača i uvek tražite dokaz da je ispoštovana procedura kontrole veterinara.

Ipak, ovo jednostavno poređenje podsetilo je da prirodna, domaća hrana ne mora da izgleda idealno da bi bila kvalitetna. Ponekad je upravo vizuelna nesavršenost najbolji znak da znamo šta stavljamo na tanjir.