Od mame i tate niste nasledili samo BOJU KOSE I OČIJU, od roditelja dobijamo mnogo više kroz DNK MATERIJAL: Evo šta nam ostavlja otac, a šta majka i otkud nam INTELIGENCIJA

Temperament

Genetski kod koji dobijamo od naših predaka direktno utiče na rad našeg nervnog sistema, uključujući tu i specifičnosti funkcionisanja samih nervnih puteva. To u velikoj meri određuje našu prirodnu sklonost ka određenim tipovima reakcija, pa tako od roditelja možemo naslediti impulsivnost ili, sa druge strane, smirenost i potpunu uravnoteženost.

Deca zapravo ne nasleđuju sam temperament kao takav, već isključivo genetsku predispoziciju za njegovo ispoljavanje. Pri tome nikako ne treba zaboraviti da će se karakter i te kako graditi i menjati pod uticajem okruženja tokom daljeg života.

Otpornost na stres

Nasledni prenos ove izuzetno važne osobine uslovljen je veoma složenom interakcijom gena koji utiču na regulaciju hormona stresa. Tu se pre svega misli na kortizol, ali i na sam rad nervnih krugova u našem mozgu.

Roditelji svojim naslednicima mogu preneti različite genetske varijante koje ih čine više ili manje ranjivim na stres, ali tu na scenu stupaju i brojni drugi faktori promene genske aktivnosti koji nastaju pod uticajem spoljašnje sredine.

Određeni fragment naše DNK stvara samo predispoziciju, a vaspitanje i bogato životno iskustvo mogu značajno da pojačaju ili oslabe njeno ispoljavanje.

Inteligencija

Zanimljivo je da se intelekt nasleđuje od oba roditelja, ali doprinos koji daje majka može biti znatno veći i izraženiji. To se objašnjava činjenicom da je veliki deo gena koji su direktno odgovorni za sam razvoj mozga i kognitivnih funkcija smešten upravo na X hromozomu.

Pošto žene imaju 2 X hromozoma, a muškarci samo 1, upravo je majka ta koja svom detetu prenosi više naslednog materijala povezanog sa inteligencijom.

Naravno, to nikako ne znači da je doprinos oca zanemarljiv, jer se naš um i te kako formira pod snažnim uticajem mnoštva genetskih faktora, ali i faktora same sredine. Ipak, žensko učešće predstavlja izuzetno važnu komponentu u formiranju ukupnog mentalnog potencijala deteta.

San i biološki sat

Naša prirodna predispozicija za san i budnost, uključujući tu i tačno vreme kada nam se spava ili kada se budimo, u velikoj meri je određena genetskim faktorima koje dobijamo od mame i tate.

Geni snažno utiču na proizvodnju melatonina, glavnog hormona koji reguliše san, kao i na samu aktivnost mnogih drugih hormona koji učestvuju u upravljanju našim unutrašnjim biološkim satom. Zbog toga deca vrlo lako mogu da naslede predispoziciju za raniji ili kasniji odlazak u krevet, kao i potrebu za određenom i tačnom dužinom spavanja.