Šta nas čeka u starosti? Stendalove MUDRE REČI svako treba da pročita - SUDBINA TREĆEG DOBA zavisi nam od OVOGA

Anri-Mari Bejl, poznatiji pod pseudonimom Stendal, bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma. U romanu "Crveno i crno", koji mu je doneo svetsku slavu, poput boja u naslovu prepliću se priča o društvu iz prve polovine 19. veka i izuzetna, vrlo duboka psihološka analiza ljudske duše, sa svim njenim strastima, emocijama, porivima.

Stendal nije bio profesionalni književnik, već državni službenik, koji je počeo da piše u poznijem dobu. Smatrali su ga vrhunskim psihologom, kako savremenici, tako i potonji ugledni mislioci i pisci poput Fridriha Ničea, Ipolita Tena, Simon de Bovoar, Emila Zole, Vladimira Nabokova. Njegove mudre misli i danas se često citiraju u književnim i filozofskim krugovima. Svojevremeno se osvrnuo i na dva osnovna životna doba, mladost i starost, te nije zgoreg podsetiti se njegovih zaključaka.

Kako godine prolaze, tako se menja naša percepcija sveta. Ono što je u mladosti izgledalo trivijalno, dobija na značaju u zrelosti, a za prethodne, "sudbonosne" odluke moglo bi se ispostaviti da su bile tek puki impulsi mladalačkog maksimalizma. Ovaj period života karakteriše ne toliko planiranje budućnosti, koliko razumevanje prošlosti, koja se više ne može promeniti.

Postoji jasna korelacija između odluka donetih u mladosti i kvaliteta života u starosti. Kao što je Stendal primetio, "sudbina starosti zavisi od toga kako se provodi mladost". Život se može graditi svesno, korak po korak, prihvatajući odgovornost i podnoseći privremene teškoće zarad dugoročnih rezultata. Alternativa je put zasnovan na veri u sudbinu i odbacivanju sistematskih napora, kažu filozofi, tumačeći njegove reči:

"Međutim, sloboda izbora ne negira njene posledice. Nemirna starost retko kad je slučajnost; češće je prirodni ishod niza nepažljivih odluka donetih bez obzira na budućnost".

Važno je razumeti da je osećaj propuštenih prilika univerzalan. Uobičajen je ne samo za one koji su izabrali put slobodnog istraživanja, već i za osobe koje slede "utabane staze" (posao, porodica, stabilnost). Ljudska psihologija je takva da je potpuno zadovoljstvo životom retko. Rezultat često dovodi do razmišljanja o alternativnim, neostvarenim scenarijima.

Dakle, ključno pitanje nije kako izbeći greške, već koje posledice svojih izbora je čovek spreman svesno da prihvati u kasnijim godinama. To je jedan od glavnih zadataka zrelog promišljanja o sopstvenom životu.