Srbi se prepiru oko toga da li se rođendani slave u stanu ili restoranu i MRTVA TRKA je oko pobednika: "Ljudi koji nisu za zajednicu neka žive u šumi"

Tema o tome gde treba slaviti rođendan, u udobnosti sopstvenog stana ili u zakupljenom restoranu predstavlja jednu od onih nezaobilaznih srpskih debata koje redovno izazivaju žučne rasprave.

Sa jedne strane, tu su tradicionalisti koji čvrsto veruju da nema pravog slavlja bez kućne atmosfere. Za njih, proslava u stanu je simbol prave srpske domaćinske gostoljubivosti: to podrazumeva sto koji se bukvalno savija pod težinom domaće trpeze, od mezea i kiflica, do sarme, pečenja i torti pravljenih isključivo po bakinom receptu. Argument ove struje je jasan – kuća pruža neophodnu intimu, gosti se osećaju opuštenije, muzika se bira po sopstvenom ukusu, nema ograničenog vremena trajanja zakupa, a domaćin pokazuje poštovanje prema gostima upravo time što je uložio svoj trud, znoj i vreme u pripremu.

S druge strane, sve je snažnija struja onih koji prednost daju proslavama u restoranu. I nije samo stvar u praktičnosti, organizaciji ili prestižu, već o miru ostalih stanara zgrade.

"Godinu i po dana živimo tu, bukvalno se ne čujemo. Napravimo jednu rođendansku proslavu, malo smo glasniji bili i bez muzike, komšiluk reaguje hitno i umereno", glasi tvit koji je pokrenuo raspravu na ovu temu.

Ove slavljenike na vratima je sačekao papir na kojem "jasno stoje uputstva kućnog reda" i upozorenje da bi trebalo da se ponašaju civilizovano. I pitanje je da li su očekivali da će i na Tviteru da nalete na istomišljenike komšija.

"Koliko mi je muka od takvih kao ti. Idi u kafanu okupi društvo pa se provedi ili poštuj kućni red. Iste takve koje jednom godišnje prave žurku imam u svojoj zgradi, svaka 2 dana nešto lupaju, bacaju nameštaj pa onda naprave rođendansku žurku do 5 ujutru. Ne živite sami u zgradi", glasio je jedan od komentara na ovu situaciju, dok se drugi nadovezao sa: "Rođendanske proslave se prave u kafićima i restoranima. Stanovi su namenjeni za stanovanje".

Sa druge strane, zagovornici kućnih žurki često se pozivaju na tradicionalnu komšijsku toleranciju. Njihov stav je da se važni događaji slave retko, da se na oglasnu tablu u prizemlju zgrade uredno zakači obaveštenje sa "molbom za razumevanje" (često uz obećanje da će slavlje trajati u razumnim granicama), te da je sasvim normalno pretrpeti malo buke zarad tuđe sreće. Za ovu struju, netolerancija i zvanje policije zbog jedne slavljeničke noći predstavljaju jasan znak modernog otuđenja i manjka razumevanja među ljudima.

"Ljudi koji ne mogu da podnesu zajednicu i život u istoj, moraju da kupe kuću ili da žive u šumi i da imaju apsolutnu tišinu ako to postoji uopšte. Toliko su postali opsednuti da li je neko šušnuo u svom stanu da to nije normalno", bili su komentari ove druge struje.

I ova debata traje dugo i može da ide u nedogled. Mrtva trka je ko je ovde pobednik i ko je u pravo kada je ova odluka u pitanju.