Sara je donirala jetru čoveku kojeg je jedva poznavala: "Otputovala sam u Tursku u nadi da ću mu spasiti život", a onda je PREŽIVELA PAKAO da bi strancu poklonila budućnost!

Ova neverovatna majka dvoje dece iz Hertfordšira odletela je u Tursku na tešku, petosatnu operaciju kako bi donirala skoro dve trećine svoje jetre muškarcu kojeg je u životu videla samo nekoliko puta.

Njena priča je dokaz da na svetu još uvek postoje pravi anđeli čuvari, a nesebičnost koju je pokazala zauvek je spojila dve porodice.

"Rekao sam sinu da mu tata možda neće preživeti"

Džejms Konradi (39), menadžer ljudskih resursa i posvećeni otac devetogodišnjeg dečaka Harisona, gubio je životnu bitku. Njemu je 2013. godine dijagnostikovan primarni sklerozirajući holangitis, teška autoimuna bolest koja polako uništava jetru. Situacija je postala dramatična u februaru ove godine: Džejms je zbog otkazivanja jetre dobio tešku žuticu, za samo nedelju dana izgubio je preko šest kilograma, a pregledi su otkrili dva tumora na ovom organu.

Najteži udarac tek je usledio – lekari su mu dali još samo tri do šest meseci života, a zbog strogih pravila britanskog zdravstvenog sistema (NHS), zbog postojanja više tumora, nije mu čak ni dozvoljeno da bude stavljen na listu čekanja za transplantaciju.

- Retko plačem, ali tada sam pustio suzu. Reći sinu za moju dijagnozu bio je najteži razgovor u mom životu. Rekao sam mu da tati treba nova jetra, ali da to neće ići tako lako - priseća se Džejms najtežih trenutaka.

Fejsbuk objava koja menja sudbinu

A onda se umešala sudbina. Džejmsova supruga Lora, tatu-majstor, objavila je očajnički apel na Fejsbuku tražeći potencijalnog donora. Tu objavu je videla njena dugogodišnja poznanica i koleginica, Sara. U tom trenutku, Sara je i sama prolazila kroz težak period – tugovala je zbog gubitka majke koja je preminula od raka.

- Pružilo mi je ogromnu utehu kada sam shvatila da mogu da pomognem i sprečim da još jedna porodica prolazi kroz strašnu bol kroz koju sam ja tada prolazila - objašnjava Sara.

Instinktivno je odlučila da se prijavi, a poseta Džejmsu i Lori ubedila ju je da čini pravu stvar, jer, kako kaže, nije mogla da zamisli malog Harisona kako odrasta bez oca.

- Ako imate priliku da nekome spasite život, zašto to ne biste učinili? - pita se ona.

Trka s vremenom i odlazak u Tursku

S obzirom na to da su britanski propisi bili prepreka, jedina nada bio je odlazak u inostranstvo. Turska ima fantastično razvijene programe za žive donore i nešto fleksibilnije uslove u odnosu na Veliku Britaniju. Za samo nedelju dana, neverovatnom akcijom prikupljeno je oko 300.000 evra za lečenje i put.

Prvog marta Sara je sa Džejmsom i Lorom otputovala u Istanbul. Iako je bila uverena da će od još dva mlađa potencijalna muška donora, koji su putovali s njima, ona kao pedesetogodišnjakinja biti "najlošija opcija", testovi su pokazali da je njena jetra savršen biološki spoj. Ljudska jetra ima jedinstvenu sposobnost regeneracije – zdrava odrasla osoba može bezbedno donirati do 65 odsto organa, koji se u naredna dva meseca vraća na svoju prvobitnu veličinu.

Borba za oporavak i "jetrena rodbina"

Nakon iscrpljujuće operacije – pet sati za Saru i osam sati za Džejmsa – dogodilo se čudo. Džejmsovo lice je brzo izgubilo žutu boju, a energija mu se vratila. I dok se Džejms brzo oporavljao, Sara je po povratku u Veliku Britaniju prošla kroz pravu agoniju. Zbog retke komplikacije curenja žuči i teške infekcije (što pogađa samo 2 odsto živih donora jetre), ponovo je hospitalizovana i u jednom trenutku je mislila da će umreti od bolova. Ipak, sve te nedelje agonije ona danas naziva samo prolaznom "trzavicom", jer je najvažniji cilj ispunjen – Džejms je živ.

Danas, Džejms se vratio na posao s punim radnim vremenom i ponovo svako jutro svog sina vodi u školu. Dve porodice postale su nerazdvojne, a Sarin suprug Lojd sada ih u šali zove "jetrena rodbina".

Džejms, koji danas pije lekove protiv odbacivanja organa, kaže drhtavim glasom: "Da nije bilo Sare, ja danas ne bih bio ovde. Dugujem joj da trajem što je duže moguće".

A naša heroina? Ona ni sekundu ne žali zbog svoje odluke.

- Da, ostao mi je veliki ožiljak preko stomaka i moji dani nošenja bikinija su prošlost, ali spasila sam jedan život i dobila potpuno novi osećaj svrhe u svom. I to je zaista predivan osećaj - zaključuje Sara sa ponosom.