"Ove žene su OSUĐENE NA USAMLJENOST I RAZOČARANJE": Psiholog Labkovski bacio ISTINU U LICE - mnogi će ga MRZETI zbog SUROVO OTREŽNJUJUĆIH REČI
- Žene često greše vezujući se za obećanja i nade umesto za realne postupke, čime gube godine u emotivnom vakuumu i čekanju
- Muškarac koji zaista želi novi život i porodicu preduzima konkretne korake i preuzima odgovornost, dok oni koji ostaju u braku šalju jasnu poruku svojim delovanjem
Poznati psiholog Mihail Labkovski poznat je po tome što ne ulepšava stvarnost i ne govori ljudima ono što žele da čuju, već ono što im je potrebno da čuju. Njegovi stavovi često izazivaju polemike, ali upravo zbog direktnosti dopiru do velikog broja ljudi.
Jedna od tema o kojoj je Mihail Labkovski često govorio jeste veza između slobodne žene i oženjenog muškarca. Prema njegovom mišljenju, upravo su žene koje godinama pristaju na ulogu ljubavnice najčešće osuđene na razočaranje, čekanje i duboku usamljenost.
Mnoge od njih ulaze u takve veze verujući da su posebne. Ubeđene su da njihova priča nije kao sve druge, da će upravo zbog njihove ljubavi muškarac jednog dana skupiti hrabrost, napustiti porodicu i započeti novi život. Međutim, realnost je često mnogo surovija od romantičnih očekivanja.
Labkovski smatra da muškarac koji zaista želi da promeni svoj život to i uradi. Ako želi novu porodicu, on je stvara. Ako je nezadovoljan postojećim brakom, donosi odluku i preuzima odgovornost za posledice. Međutim, kada godinama održava paralelnu vezu, a pritom ostaje u braku, njegove namere postaju sasvim jasne.
"Ako čovek želi porodicu, on je stvara. Ako je već ima, onda ljubavnica za njega nije žena niti životni partner. To je nešto drugo", poručuje psiholog.
Upravo tu mnoge žene prave najveću grešku. Umesto da posmatraju postupke, one se vezuju za obećanja. Veruju rečenicama poput: "Samo da deca malo porastu", "Nije pravi trenutak", "Razvešću se čim rešim neke probleme" ili "Samo još malo strpljenja".
To "još malo" neretko traje godinama.
Za to vreme žena živi u svojevrsnom emotivnom vakuumu. Ne gradi stabilan odnos sa nekim ko je slobodan i spreman za zajednički život. Ne planira budućnost. Ne donosi važne odluke. Njena sreća zavisi od čoveka koji se svakog dana vraća drugoj ženi. Vremenom, čekanje postaje način života.
Još bolnije je to što mnoge ljubavnice sebe ubeđuju da su srećne i da je dovoljno što imaju deo muškarčevog vremena. Međutim, duboko u sebi često pate zbog praznika koje provode same, vikenda bez njega, porodičnih okupljanja na kojima nemaju svoje mesto i činjenice da su gotovo uvek na drugom mestu.
Labkovski upozorava da se nade najčešće grade na iluziji, a ne na stvarnosti. Žena počinje da veruje u budućnost koja možda nikada neće doći. Umesto da živi svoj život, ona živi u očekivanju tuđe odluke. Zbog toga se na kraju mnoge suoče sa istim osećajem - izgubile su godine čekajući nešto što se nije dogodilo.
Naravno, postoje izuzeci. Postoje muškarci koji napuste brak i započnu novi život sa drugom partnerkom. Ali stručnjaci upozoravaju da su takve situacije mnogo ređe nego što ljudi vole da veruju. Zato je najvažnije pitanje koje svaka žena treba sebi da postavi jednostavno: "Šta dobijam danas, a ne šta možda mogu dobiti sutra?"
Ako je odgovor ljubav praćena sigurnošću, poštovanjem i jasnoćom, odnos ima temelje. Ali ako su svakodnevica čekanje, tajne, neizvesnost i stalna obećanja bez konkretnih koraka, možda je vreme za suočavanje sa istinom.
Jer, kako ističe Labkovski, čovek svoje prioritete ne pokazuje rečima već delima. A dela često govore mnogo više nego najlepša obećanja. Na kraju, najveća greška nije zaljubiti se u oženjenog muškarca. Najveća greška je izgubiti sebe čekajući da neko drugi izabere vas.
Pogledajte BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.