"Vidi nje, SPAVA U PREVOZU, ko zna i da li se umila jutros": Priča iz autobusa u Beogradu najbolje pokazuje koliko se STARIJE I MLAĐE ŽENE danas teško razumeju

Tokom popodnevnog špica sam ušla u autobus koji je bio pun putnika. Stojim pored sedišta koje je zauzela vremešna gospođa, a pored nje je bio muškarac koji joj je, ispostaviće se, došao kao "kec na 10" jer je odličan "slušač" za ono što njoj treba. Tog dana su se ljudi mahom vraćali s posla, umorni i pospani od silnih obaveza koje su imali tokom dana.

Neko zeva, neko je zamišljen, a ona je tu skener koji ima komentar na svaku ličnost koja je u njenom vidokrugu. Posebno joj je zasmetala jedna žena koja je dremala naslonjena na prozor.

– Pogledaj ovu, spava usred dana. Pitanje je da li se jutros umila, da li je ručak spremila – rekla je dovoljno glasno da je čuje pola autobusa.

Muškarac koje je sedeo pored nje je iz pristojnosti klimnuo glavom, a ona je nastavila:

– Mi smo ustajale u pet ujutru, spremale kuću, podizale decu, kuvale, radile. Nije nam padalo na pamet da sedimo i odmaramo. Ove danas neće ni da se očešljaju. Kakve su ove žene postale – rekla je ona bez ustezanja uporna da dobije potvrdan odgovor barem kroz klimanje od "sagovornika" pored nje.

Dok je trajao njen monolog, mlađa žena preko puta nije ni otvorila oči. Delovala je iscrpljeno, kao neko ko pokušava da ugrabi nekoliko minuta sna između obaveza.

I upravo u toj sceni vidi se možda najveća razlika između generacija žena u Srbiji. Starije generacije odrasle su uz ideju da žena mora sve da postigne, bez žaljenja i odmora. Umor se podrazumevao, a odmaranje je često bilo znak lenjosti.

Danas mlađe žene otvorenije govore o iscrpljenosti, mentalnom zdravlju i pritisku da budu savršene na svim poljima. Mnoge rade, brinu o porodici, pokušavaju da balansiraju privatni život i posao, a uz sve to nose i teret stalnih očekivanja okoline.

Zato žena koja drema u autobusu ne mora da bude "lenja" ili "neorganizovana". Možda je celu noć provela uz dete, možda radi dva posla, možda jednostavno više ne želi da glumi da može sve bez pauze.

U svakom slučaju, jedna obična vožnja autobusom tako je postala slika dubokog generacijskog jaza među ženama – između onih koje su ranije učene da ćute i trpe i onih koje pokušavaju da sebi dozvole da budu umorne.