"PORAĐALA SAM ŽENE NA NJIVI I UZ SVEĆU" Herojska priča babice Nade (89) koja je biciklom jurila kod porodilje: "Vozim po makadamu i žurim da spasim majku i bebu"
- Nada Vujović je više od 35 godina bila prva patronažna sestra u Zeti, koja je pomogla da se na svet donesu stotine beba u teškim uslovima
- Radila je bez moderne opreme, često po lošem vremenu, oslanjajući se na bicikl i snalaženje, što joj je donelo nadimak "Brzi Gonzales"
U tišini seoskih kuća, uz svetlost sveće i u uslovima koje današnje generacije ne mogu ni da zamisle, rađali su se životi zahvaljujući neverovatnoj hrabrosti jedne žene. Nada Vujović (89) je više od tri i po decenije bila prvi glas koji novorođenče čuje i prva ruka koja ga prihvati. Radila je bez savremene opreme, sama i po najvećem nevremenu, a danas s ponosom može da kaže da je na svet donela stotine dece.
Nada se školovala u Splitu, ljubav ju je odvela u Bosnu gde je upoznala supruga, a 1957. godine životni put ih je doveo u Crnu Goru. Sa diplomom u rukama, ubrzo je postala prva patronažna sestra na teritoriji Zete. O svojim počecima i ogromnoj odgovornosti, Nada se priseća:
- A ja sam otišla direktno u bolnicu kod pokojnoga doktora Pešića. Uzela sam moju diplomu. On je jedva dočekao jer nisu imali to. Tako da sam ja bila prva patronažna sestra u Zetu i obavljala taj posao, delikatan, težak i odgovoran. Kao što bi svi zdravstveni radnici trebalo da budu odgovorni, tako sam i ja morala sama da porađam žene bez lekara - rekla je ona.
Porođaji na makadamu i nadimak "Brzi Gonzales"
U to vreme, Zeta nije imala ni asfaltirane puteve, ni bolničke uslove, pa su se porođaji najčešće odvijali u kućama. Dešavalo se da žene dobiju trudove i na njivi, a Nada ih nikada nije osuđivala, već je trčala da spasi i majku i bebu. Do porodilja je stizala pešice, po kiši, snegu i mraku, a njeno glavno prevozno sredstvo bio je bicikl.
- Znate žene su se kući porađale zato što tada nije bilo puteva, samo makadam, nije bilo prevoznih sredstava Žene su bile starije, nisu htele u bolnicu - priča ova hrabra žena gostujući na Adria TV.
Zbog neverovatne brzine kojom je stizala na pozive, dobila je i nadimak Brzi Gonzales.
Jedan od najupečatljivijih događaja u njenoj bogatoj karijeri bio je porođaj jedne majke koja je nosila trojke. Bez struje, usred noći i na makadamu, Nada je morala da reaguje brzo.
- Dolazi njen muž dva sata je noću, kuca na vrata. Ja izlazim i kažem: "Jesi li došao za mene?" Ona ima bolove, a znaš li da nosi troje dece? Uzmem biciklo i jurim koliko mogu po makadamu, nema nigde svetla samo ja na biciklu. Ni u kućama tada nije bilo svetla, porađala sam je pod svećom - priseća se Nada.
Zahvaljujući njoj i svakodnevnim obilascima koji su usledili, na svet su uspešno stigla tri zdrava deteta.
Suze noću i žrtva zbog tuđe dece
Iza, kako sama ističe, "pola Zete" koju je donela na svet, stajala je velika lična žrtva. Imala je ogromnu podršku muža i svekrve koji su brinuli o kući dok je ona spašavala živote, ali njena sopstvena deca su često patila zbog njenog odsustva.
- Bila su me željna deca i ja dece da vam prvo kažem. Noću sam ih ljubila, a moja ćerka je često znala da pita: "Ma baba kad će se te tete isporađat da i moja majka bude kući kao Svetlanina - priča svoja sećanja.
Danas, na pragu devedesetih, Nada svoje penzionerske dane provodi uz knjige, ali i dalje pleni energijom. Svoju neverovatnu snagu crpi iz ljubavi koju je nesebično davala generacijama. Svoj neverovatni životni poziv ovako opisuje:
- E nije mi bilo teško jer znate, ljubav sam posvetila svom pozivu. Kasnije suprugu, deci, kući, posvetila se. Nisam tada imala vremena ni da operem ruke, nego pravo na bicikl. Ili ako nemam kad da jedem uzmem komad hleba i vozim bicikl i jedem - rekla je Nada.
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.