PRESTALA SAM DA SE JAVLJAM PRVA PRIJATELJIMA, nakon teške odluke USLEDIO JE ŠOK: Tada sam shvatila jednu STVAR koja me je trgnula zauvek

Kao mala devojčica, prijateljstva su mi bila prioritet. Stalno sam tražila priliku da pozovem druge na igru, da se družim i budem voljena. Tokom adolescencije, dok sam nosila Nokia telefon i vozačku dozvolu, bila sam ona koja je planirala viđanja, organizovala susrete i uvek bila spremna na nova prijateljstva. Često sam se selila, pa sam verovala da me samo prijatelji mogu povezati sa novim mestom i učiniti da se osećam voljeno i prihvaćeno.

Preselivši se iz SAD u Vels, ponovo sam se našla u situaciji gde sam morala da se uključim u nove zajednice i opet gradim prijateljstva. Bilo mi je jako važno da ih zadržim, pa sam inicirala sve kontakte—pozivala na kafu, tražila ljude da idu u šetnju sa mnom. Ali vremenom, počela sam da se pitam: Šta bi se desilo ako prestanem biti ta koja sve pokreće?

Pokušala sam nekoliko meseci da se povučem, testirajući ko će me zapravo kontaktirati. Rezultati su bili mešoviti — neki prijatelji nisu se uopšte javljali, dok su se drugi ipak setili da pošalju poruku ili poziv. Osećala sam se odbačeno, a strah od odbacivanja, koji me pratio kroz detinjstvo, ponovo je oživeo.

Tokom ovog razmišljanja, shvatila sam da je moje poimanje prijateljstva možda previše intenzivno za druge. Ja sam lojalan prijatelj koji voli duboke, smislene odnose i ne zadovoljava se površnim razgovorima. Želim da imam prijatelje sa kojima ću moći da budem iskrena, sa kojima mogu da podelim svoje misli i osećanja.

Ispostavilo se da mnogi ljudi nisu spremni na toliko intenzivna prijateljstva. Neki su zadovoljni manje obavezujućim vezama koje nisu zasnovane na svakodnevnoj komunikaciji i bliskim interakcijama. I to je u redu. Niko nije loš, samo imamo različite potrebe. Da bih sebi olakšala život, odlučila sam da prestanem da jurim za prijateljstvima koja nisu uzajamna. Shvatila sam da je važno da se fokusiram na prijatelje koji žele isto što i ja — duboko povezivanje.

Odluka da prestanem da budem ta koja uvek prvi kontaktira omogućila mi je da se opustim i da ne brinem zbog odbacivanja. Prepoznala sam da imam nekoliko prijatelja koji cene isto što i ja u prijateljstvu i sa njima stvaram vredne i trajne veze. Oni su tu, oni se javljaju, oni pokreću razgovor, a mi delimo sličnu potrebu za dubokim, iskrenim odnosima.

Zahvaljujući ovoj promeni, danas se osećam spokojno. Znam na čemu sam, i to mi je dovoljno. Više nisam ta koja juri za ljubavlju svih, već sam okružena prijateljima koji su istinski posvećeni, što je za mene sada najveća nagrada.

(Business insider)