Preselili se na selo u potrazi za idilom, a doživeli NAJGORU PORODIČNU TRAGEDIJU koja ih je otreznila: "Morala sam da POŽURIM DA SAHRANIM SINA da bih nahranila koze"

Kirsten Li-Nilsen imala je samo 25 godina kada je 2015. godine, očajnički tražeći sigurnost, odlučila da sa svojim suprugom Patrikom napusti dotadašnji život i kupi ogromno, napušteno imanje od 37 hektara na selu u državi Mejn. Maštali su o kozama, jednostavnosti i begu od kapitalizma.

Međutim, imanje je bilo daleko od romantičnog filma. Dočekala ih je zapuštena kuća bez poda u kuhinji, bez vodovoda, sa običnom spoljnom cevi koja je dovodila vodu sa planine i poljskim klozetom sa tri rupe.

Sve je počelo jednom porukom. Patrik joj je tog jutra poslao SMS: "Našao sam mesto. Svideće ti se. Premedeno je.".

Ipak, nisu svi delili njihov entuzijazam. Patrikov bivši cimer sa koledža postavio mu je pitanje koje će godinama kasnije odzvanjati kao zloslutno upozorenje.

- Koji ti je krajnji cilj, čoveče? Šta zamišljaš za pet godina? Nju bosu i trudnu u bašti? - pitao ga je najbolji prijatelj sa kojim je delio dom.

Dve godine se tuširali na ledenom minusu

Kirsten i Patrik nisu radili ništa na pola. Čak dve godine su se tuširali napolju, na ledenim vetrovima i temperaturama ispod nule. Čuvali su koze, ovce, svinje, guske i kokoške, čistili polja i sami pripremali drva za ogrev bez kojih bi se zimi doslovno smrzli.

Kirsten je o njihovom načinu života napisala i knjigu "So You Want to Be a Modern Homesteader?" (Želiš li da postaneš moderni seljak?) i delila njihovu svakodnevicu na društvenim mrežama, gde je brzo stekla pratioce.

Ova odluka da se vrati korenima zapravo je bila u njenoj krvi. Njena majka je sedamdesetih godina prošlog veka takođe otišla na selo. Ali kada je njena majka to saopštila svojim babama i dedama, koji su preživeli teške godine na farmi u Misuriju i pobegli u grad zbog stabilnijih poslova, njen deda bio je užasnut.

- Zašto želiš to da uradiš? Zašto bi iko izabrao da se vrati na puko preživljavanje? Zašto insistiraš na odbacivanju onoga što se smatra napretkom? - pitao ju je deda.

Njena majka je na kraju napustila selo krajem osamdesetih kako bi ćerkama pružila bolje obrazovanje i pobegla od beskrajnog niza teških seoskih poslova.

Iscrpljenost, finansijski krah i smrt sina

Istorija se ponovila. Nakon pet godina, kuća je konačno imala struju i vodu, ali su Kirsten i Patrik bili na ivici snaga.

Legali su u krevet potpuno iscrpljeni, samo da bi sutradan sve ponovili. Nisu imali vremena za hobije, putovanja, pa čak ni za sopstvenu intimu. Slobodno vreme provodili su u svađama oko kućnih poslova i finansija koje su gutale gladne životinje. Unutrašnji tuš, kako kaže Kirsten, nije uspeo da spere prljavštinu koja im se nakupila na emocijama.

Pokušali su da smanje broj životinja kako bi spasili brak, ali poslovi su se i dalje gomilali. A onda ih je krajem 2019. godine zadesila najgora moguća tragedija – Patrikov sin je iznenada preminuo.

Usred neopisivog bola i tuge, morali su da hrane desetine životinja i unose drva za zimu. Kirsten je opisala taj užasan trenutak rečima: "Da li ste ikada morali da vodite računa o tome da sahrana bude gotova na vreme za večernje poslove oko životinja?"

Ubrzo je stigla i pandemija korona virusa, a zatim i ptičiji grip koji im je preko noći pokosio i uništio celo jato od preko stotinu ptica.

Lažni svet sa Instagrama

Dok se njihovo imanje raspadalo pod teretom tragedije, svet oko njih se menjao. Pokret "tradwife" (tradicionalnih supruga) i modernih farmera eksplodirao je na društvenim mrežama tokom karantina. Influenserke poput "Ballerina Farm" privlačile su milione pratilaca prikazujući savršen, estetizovan život na selu.

Kirsten ističe da većina tih zvezda promoviše život "od nule" koristeći nevidljivu pomoć sa strane, što nikada ne pominju.

Istovremeno, zajednica oko njih postala je neprijateljski nastrojena. Kada su pratioci shvatili da su Kirstenini politički stavovi levo orijentisani, počeli su da je zatrpavaju negativnim komentarima. Dobijala je pretnje i poruke poput: "Mislili su da im se sviđam dok nisu saznali da sam radikalni levičar". Nekada zabavna seoska zajednica pretvorila se u mesto isključivosti i mržnje.

"Danas konačno mogu da usporim i živim"

Tada je shvatila gorku istinu: sa beskrajnom listom obaveza na imanju, bila je vezana za šporet na drva i mužu koza baš kao i žena iz 1800-ih godina.

Danas, Kirsten i Patrik drže samo nekoliko koza i malu baštu u dvorištu. Odlučili su da prodaju imanje ekološkoj organizaciji kako bi zemlja ostala sačuvana, a oni se sele bliže porodici i civilizaciji.

- Nemamo više težnji ka samodovoljnosti, već želimo da iskusimo različite aspekte života dok ostajemo povezani sa izvorima hrane. Danas sam u stanju da usporim i živim - zaključuje Kirsten koja je konačno pronašla svoj mir.