"DUŠA MI JE IZAŠLA IZ TELA, aparati su pištali, a ja VRIŠTALA" Jadranka tvrdi da je PREŽIVELA KLINIČKU SMRT: "Videla sam svetlo i čula glas VRATI SE KUĆI"

Uvod u stravičnu životnu dramu počeo je i pre nego što se rodila. Njena majka borila se sa opakom bolešću, zbog čega je Jadranka odrasla u stalnoj strepnji i senci najstrašnijeg ishoda.

– Moja majka je imala kancer dok je bila trudna sa mnom. Iako su joj lekari dali samo dva meseca života, ona je živela još 11 i po godina – rekla je ona.

Tuga i ogromna briga za majkom ostavile su neizbrisiv i težak trag na njenom fizičkom zdravlju.

– Rodila sam se kao zdrava beba, ali sam prvih jedanaest godina odrasla pod velom smrti, svakog dana sam čekala da majka umre. Pola godine nakon njene smrti otkrili su mi skoliozu, oboljenje kičmenog stuba koje se krivi u obliku slova S. Kod mene je to bilo psihosomatski, emotivno i mentalno opterećenje koje je doslovno iskrivilo moje telo – ispričala je Jadranka.

"Trpela sam vršnjačko nasilje zbog ožiljka"

Ubrzo je usledila prava agonija. Zbog stravičnog deformiteta kičme, Jadranka je kao dete morala pod nož, a umesto dečije bezbrižnosti, dočekao ju je pakao odrastanja i surovost vršnjaka.

– Operisala sam kičmu i od tada živim sa šipkom u leđima i tri šrafa. Imam ožiljak preko celih leđa, koji se jasno vidi. Zbog toga sam u školi trpela ruganje i ozbiljno vršnjačko nasilje. Krila sam ožiljak, pokušavala da ga sakrijem garderobom, da izgledam 'originalno', ali u sebi sam bila tužna i nesigurna – priseća se ona.

"Duša mi je izašla iz tela"

Ipak, ubedljivo najveći šok i muk u studiju usledili su kada je opisala šta se tačno dogodilo na operacionom stolu. Ona je doživela kliničku smrt, a njen susret sa smrću zvuči neverovatno!

– Tokom operacije kičme, duša mi je izašla iz tela. Moje telo je ležalo na operacionom stolu, a ja sam, iz levog ugla sale, gledala sve što se dešava. Lekari su pokušavali da me probude, bockali su mi stopala, ali telo nije reagovalo. Gore sam osećala svaki dodir, vrištala, a dole je sve bilo nepomično. Pluća su prestala da mi rade, aparati su pištali, a ja sam to sve posmatrala – iskrena je bila Jadranka.

A onda se dogodilo nešto što nauka ne može da objasni, ali ona tvrdi da se jasno seća tih trenutaka. Doživela je onostrano i danas objašnjava šta je sve videla.

– U tom trenutku iznad mene se otvorilo svetlo, veliko i toplo, i čula sam glas koji mi je rekao: "Vrati se kući." Kada su mi lekari pokidali žice koje su išle kroz grlo i nos, osetila sam kao da me telo upija nazad. Probudila sam se i bila jedan od najboljih pacijenata na Banjici, ali sam kasnije prošla kroz ozbiljne psihološke posledice, halucinacije, strahove, nesanicu – rekla je ona u gostovanju na televiziji K1.

Danas je Jadranka autentična, hrabra i snažna žena koja je svoje duboke rane pretvorila u svoje najjače oružje.

– Rekla sam sebi da više ne mogu da krijem. Ljudi koji znaju moju priču često mi kažu da sam privlačna baš zbog ožiljka. Kada iz autentičnosti prigrliš svoje "mane", možeš da ih transformišeš u energiju moći.

Za sam kraj, imala je i moćnu poruku za sve roditelje i decu koja trenutno biju teške bitke u mraku:

– Kada se duša vrati u telo, potrebno joj je vreme da se ponovo "uklopi". Zato apelujem na roditelje i decu, ako prolazite kroz traume, potražite pomoć. Ja sam to naučila na teži način, ali danas živim kao dokaz da iz najdublje tame može da se rodi svetlost – zaključila je Jadranka.