Gde tražiti SREĆU i da li je ČEKAMO UZALUD? Jedan od najblistavijih umova srednjeg veka znao je ODGOVOR još pre hiljadu godina

Mudrosti Omara Hajama, persijskog filozofa, matematičara, astronoma, geografa i pesnika, jednog od najblistavijih umova srednjeg veka, odavno su prevazišli okvire književnosti i vremena u kojem su nastali. Te misli prenose se iz generacije u generaciju, u originalnoj ili modifikovanoj formi, zadržavajući suštinu koja je i danas, devet vekova posle njegove smrti, jednako aktuelna. Posebno ga je intirgirala sreća, odnosno večna potraga za njom.

U toj misiji ne treba ići predaleko, govorio je. Kao da je mogao da predvidi kako će društvo izgledati u dalekoj budućnosti. Zaista, ako se prebacimo u sadašnje vreme, vidimo da ljudi stalno nešto ili nekog čekaju – posao iz snova, novac, pravu osobu, rešenje problema... Navikli smo da tako živimo, ali, u toj beskrajnoj trci lako je izgubiti iz vida ne samo dane, već i mesece i godine koji neumitno prolaze.

Sreća se često krije nadohvat ruke

Hajam je razumeo koliko je ljudski vek kratak i kako ga je lako potrošiti na prazne brige. Stoga njegovi stihovi ne sadrže ironiju, već gorko saznanje koje se svodi na zaključak da smisao često tražimo negde daleko, a ne vidimo ono što nam je pred očima, i tako sami sebi komplikujemo život.

"Put vere mora se slediti, jedan je odlučio, a drugi se nada da će pronaći put istine. Jednog dana će im se reći da su obojica išli pogrešnim putem". Sreća ne dolazi najavljujući se na sva zvona. Najčešće se krije u jednostavnim stvarima, poput mirnog jutra, razgovora sa dragom osobom ili mogućnošću da slobodno dišete, objašnjavaju psiholozi njegove reči.

Sreća se ne meri materijalnim stvarima

Prijateljstvo je bogatstvo koje se ne može kupiti, smatrao je Hajam. Bogatstvo uglavnom doživljavamo na površan način, u smislu novca, društvenog statusa, veza, međutim, on je vrednost video u nečem drugom: "Osoba može mnogo imati, a ipak ostati siromašna ako oko sebe nema ljude kojima može verovati".

Prijatelji su nam potrebni kada nam ide dobro, ali i kada nam ništa ne polazi za rukom. Najpotrebniji su nam kada smo na dnu, da nam pruže podršku ili ruku spasa. Zbog toga u teškim vremenima brzo shvatimo ko je zaista tu za nas, a ko je u našem društvu samo zato što mu tako odgovara. "Sreća se ne može meriti onim što imaš. Mnogo je važnije ko ostaje pored tebe kada sve ostalo postane beznačajno".

Sreća u samoći nije odsustvo drugih, već prisustvo "sebe"

Nemojte zazirati od distanciranja. Ako smatrate da vaš način života ne odgovara onom koji propagira većina, i da vam se zbog toga zamera, udaljite se. To nisu vaši ljudi. Ne dozvolite sebi da se poredite sa drugima i ne plašite se da budete drugačiji. Hajam je u tome video opasnost. Lako gubimo sebe kada počnemo da živimo po tuđim očekivanjima. Nezavisnost je, govorio je persijski mudrac, retko stanje kada osoba ne živi zarad odobrenja drugih i ne pokušava da se uklopi u svaki kalup.

"Zaradio si pola vekne hleba i imaš dovoljno za hranu, kuća ti je siromašna, ali topla, nisi ničiji rob i ničiji gospodar... Zaista, srećan si, prijatelju!". Hajam ne govori o tome da čovek treba nužno da se izoluje, jer mi smo ipak društvena bića. Izolacija je sposobnost da slušamo sebe, da ne izgubimo unutrašnji glas samo zato što svi oko nas govore drugačije.

Sličnih postulata držao se i Mihail Litvak, čuveni psiholog i psihoterapeut. "Ne tražite sreću van sebe", govorio je ruski doktor, potkrepljujući svoju tezu porukom da je jedini način da budemo istinski korisni svetu "da prestanemo da mu služimo o svom trošku i počnemo da živimo za sebe". Drugim rečima, svako je kovač svoje sreće. A potraga za njom je subjektivno, celoživotno putovanje.

Pogledajte BONUS VIDEO: