Ovo skromno POVRĆE ima moć da SNIZI PRITISAK ZA TRI SATA, a Srbima je tako retko u tanjiru: Evo šta se dešava kada ga konzumirate godinu dana

Ako je vaša ishrana siromašna vlaknima, kelj bi mogao da pomogne. Ovo zeleno povrće ima bezbroj zdravstvenih koristi – reguliše šećer u krvi, apetit, nivo holesterola, rad creva, varenje – a primetićete ih vrlo brzo, kaže dijetetičarka Ejveri Zenker. Ako ga uvrstite u jelovnik, vaše srce, krvni sudovi, mozak, koža, kosti, oči, creva, jetra i imuni sistem biće vam neizmerno zahvalni. Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, njegove prednosti uočićete vrlo brzo.

"Crevni mikrobiom verovatno će se promeniti već posle dan ili dva. Hranljive materije u kelju deluju u interakciji sa crevnim bakterijama, utičući na to kako one funkcionišu i potencijalno im menjajući sastav. Koliko su zdravi naši mikrobi, toliko smo zdravi i mi", objašnjava Ejveri za HELLO!.

"Prvog dana iz kelja ćete dobiti razne hranljive materije i antioksidante, uključujući vlakna, vitamine, minerale, polifenole. Oni odmah počinju da deluju u telu. Prvo će vas zapahnuti osećaj sitosti i zadovoljstva, a možete očekivati i stabilniji odgovor šećera u krvi nakon jela koje sadrži kelj. Sve je to zbog njegovih vlakana."

Nakon nedelju dana primetićete još poboljšanja. To su, pre svih, promene u kardiovaskularnom sistemu usled vazodilatacije (širenja krvnih sudova zbog opuštanja glatkih mišića u njihovim zidovima).

"Tamno lisnato povrće poput kelja sadrži prirodne nitrate koji se pretvaraju u azot-oksid, smanjujući krvni pritisak i krutost arterija. Čak i jedan obrok sa velikom porcijom kelja može trenutno smanjiti krvni pritisak i poboljšati rad creva. Ova svojstva mogu biti korisna i za sportske performanse."

Zdravstvene koristi se tu ne završavaju. Do druge nedelje, primetičete da se smanjio nivo holesterola i triglicerida, ako su u početku bili visoki. Crevni mikrobiom nastaviće da se pomera ka promociji korisnih bakterija, dodaje Ejveri, ističući da su blagodeti dugoročne ako nastavite da konzumirate ovo povrće. Opšte zdravlje, međutim, ne zavisi samo od kelja, već od kvaliteta ishrane, dakle i od ostalih namirnica koje koristite.

Tokom godinu dana redovne konzumacije može doći do kontinuiranog smanjenja rizika od hroničnih bolesti. Svako povećanje porcije na dnevnom nivou povezano je sa 13% manjim rizikom od dijabetesa tipa 2, dok redovan unos smanjuje rizik od arterijskog plaka i kardiovaskularnih bolesti zbog antioksidativnih svojstava.

"Što je promena drastičnija, to je drastičniji i ishod. Dugoročna redovna konzumacija kelja pomaže u smanjenju rizika od određenih bolesti, poput kardiovaskularnih, dijabetesa tipa 2, nekih vrsta raka i problema sa varenjem.“

Koja su to svojstva koja kelj čine tako hranljivim? Pre svega je sjajan izvor vlakana, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, vitamina A, B, C, K, fitonutrijenata. Sadrži antioksidante, uključujući polifenole, karotenoide, glukozinolate, flavonoide. Beta-karoten, hlorofil, lutein i zeaksantin pomažu telu da se oporavi i zaštiti ćelije od oštećenja, dok vitamini, minerali i polifenoli mogu pomoći u smanjenju upala.

Kelj je odličan izvor vitamina C – obezbeđuje preko 100% preporučene dnevne doze u 100 grama sirovog povrća. Ima i dvostruko više kalcijuma od mleka.

Dijetetičarka tvrdi da je odličan i sirov i kuvan. Konzumiranje zajedno sa nekim izvorom zdravih masti, poput maslinovog ulja ili avokada, pomaže u povećanju apsorpcije hranljivih materija.

"Za razliku od drugog lisnatog povrća, veoma je izdržljiv i dobro drži svoju strukturu. Odlično se slaže sa prženim jelima i kajganom. Može se dodavati u supe i čorbe. Stavite ga u pleh sa drugim povrćem i začinima, pa uparite tu mešavinu sa jelom po želji. Biće vrlo ukusno i zdravo."

Smuti od kelja takođe je sjajna opcija, dodaje Ejveri. "Preporučila bih da ga prvo blendate sa vodom ili tečnošću kako biste dobili glatku smesu, a zatim da dodate ostale sastojke. Kelj se dobro slaže i sa tropskim voćem – bananama, ananasom i mangom."

Pogledajte BONUS VIDEO: