Ovo je NAJHLADNIJI GRAD NA SVETU: Ljudima se na -50 lede dah, trepavice i koža, a evo KAKO SE OBLAČE za izlazak iz kuće na -64

Grad se nalazi oko 450 kilometara južno od Arktičkog kruga, a karakteriše ga trajno smrznuto tlo, čak i tokom letnjih meseci, kada živa u termometru može preći 30 stepeni. Zimi je situacija posebno surova – već petnaestak minuta provedenih na otvorenom pri ekstremnom minusu može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje, uključujući teške promrzline.

Stanovnici su zbog toga razvili posebne navike i rešenja. Zgrade često imaju dva ili čak tri ulazna prostora, koji služe kao tampon-zona između toplog i ledenog vazduha. Spoljašnja stepeništa prekrivena su tepisima kako bi se sprečilo klizanje po zaleđenim ulicama. Automobili su dodatno izolovani zaštitnim navlakama, a motori se često ne gase satima, čak i kada nema vozača, jer bi u suprotnom ponovo pokretanje bilo gotovo nemoguće. Tokom dana s ekstremnim minusima, boravak na ulici svodi se na minimum – ako pešaci moraju da pređu veću razdaljinu, svraćaju u prodavnice, banke ili druge zatvorene prostore kako bi se nakratko zagrejali.

Kako izgleda život u najhladnijem gradu na svetu

Blogerka Kiun B odrasla je u Jakutiji i navikla je na duge, tamne i ledene zime. Iako bi mnogi takve uslove smatrali nepodnošljivim, ona kaže da ih doživljava kao deo svog identiteta.

"Najniža ikada zabeležena temperatura bila je –71 stepen, ali uprkos tome, ovo mesto volim. Jakutija je pravi skriveni biser – netaknuta priroda, snažna tradicija i ljudi koji znaju kako da žive u teškim uslovima", ističe Kiun, koja na društvenim mrežama prikazuje svakodnevicu života na krajnjem severu.

Jedno od najčešćih pitanja koje dobija odnosi se na oblačenje. U ovim krajevima garderoba nije stvar stila, već osnovno sredstvo zaštite. Slojevito oblačenje je pravilo – više tanjih slojeva efikasnije zadržava telesnu toplotu nego jedan debeo. Odeća ne sme biti preuska, jer vazduh između slojeva igra ključnu ulogu u očuvanju toplote. Posebna pažnja posvećuje se glavi, šakama i stopalima, koji su najosetljiviji na hladnoću.

Stanovnici Jakutska dobro znaju da pamuk u ovakvim uslovima nema prednosti. Umesto njega koriste termo-materijale, vunu i krzno, koji znatno bolje čuvaju telesnu toplotu. Kiun objašnjava da tokom zime nosi debele termo-pantalone preko helanki i vunenih štitnika za kolena, kao i dva sloja čarapa – klasične i one od kamilje dlake.

Kada je reč o obući, standardne zimske čizme nisu dovoljne. Neophodna je specijalna obuća sa debelim đonom koji štiti od smrznutog tla, dok je unutrašnjost obložena krznom ili filcom. Gornji sloj odeće mora da štiti od vetra, snega i ekstremnog minusa, pa su jakne izrazito tople, dugačke i često ukrašene pravim krznom oko kapuljače. Nije neuobičajeno da žene godinama odvajaju novac za krznene kapute, koji mogu koštati i desetine hiljada evra, ali značajno olakšavaju život tokom surovih zima.

Ruke se štite u više slojeva – prvo tankim rukavicama, a zatim masivnim, često krznenim rukavicama bez odvojenih prstiju, jer takav oblik bolje čuva toplotu. Zimi se na ulicama Jakutska najčešće vide samo oči prolaznika, pošto su lice i vrat gotovo uvek prekriveni maskama i šalovima. Kako izgleda priprema za izlazak na ekstremnu hladnoću, Kiun redovno pokazuje u svojim video-snimcima.