OVIH SEDAM FRAZA najčešće koriste ljudi sa NISKOM emotivnom inteligencijom: Empatija im je RAVNA NULI, a na uspešne međuljudske odnose mogu da zaborave

Dok emotivno inteligentne osobe poseduju empatiju, samopouzdanje, samopoštovanje, razumevanje i veštine rešavanja problema – a sve to im omogućava da grade bolje odnose i lakše se nose sa životnim izazovima – ljudi sa niskim nivoom sposobnosti za percepciju i kontrolu osećanja ponašaju se potpuno drugačije. Oni nisu gospodari svoje sreće, ne umeju adekvatno da reaguju u stresnim situacijama, teško kontrolišu energiju i iskazuju mnoštvo problema u komunikaciji sa okolinom, uključujući ophođenje prema najbližima.

Od njih nećete čuti fraze poput: "Razumem zbog čega se tako osećaš", "Izvini, pogrešio sam", "Kako ti mogu pomoći?", "Jesi li dobro?"... Interesovanje za osećanja drugih često se krije u tim jednostavnim pitanjima i rečenicama, u specifičnom načinu razgovora i prihvatanju odgovornosti za pogrešne postupke, što svakako zahteva hrabrost i zrelost.

Da, reči igraju izuzetno značajnu ulogu u našem postojanju. Lepa reč i gvozdena vrata otvara, dok loša ume da dovede i do rata. Osoba može biti briljantan analitičar, sposoban da reši komplikovan matematički problem za nekoliko sekundi, a da u isto vreme ne bude sposobna za razumevanje drugih.

Jednostavno, visoka kognitivna inteligencija i ona emocionalna ne idu automatski ruku pod ruku. Neko ko je analitički jak nije nužno dobar u čitanju osećanja ili iskazivanju empatije. Postoji sedam fraza koje slušamo skoro svakog dana i uglavnom ih zanemarujemo, iako mogu da otkriju šta se nalazi ispod površine. Stručnjaci kažu da ih najčešće koriste upravo ljudi sa niskom emotivnom inteligencijom. Pa, obratite pažnju...

"Gde su dokazi?"

Svako ko postavi ovo pitanje kad god neko drugi donese intuitivnu odluku zapravo pokušava da predoči sledeće: "Prihvatam samo ono što mogu da vidim sopstvenim očima". Kritičko razmišljanje je vredno, nema sumnje. Ali, oni koji stalno zahtevaju neke dokaze jednostavno ignorišu intuiciju i lična iskustva drugih.

"To nema smisla"

Kada je odluka zasnovana više na osećanjima nego na logici, ljudi sa niskim nivoom inteligencije često je odmah odbacuju. Međutim, većina donosi odluke na osnovu kombinacije činjenica i emocija, što nije ni pogrešno ni iracionalno.

"Nije bitno kako se osećaš ako nije istina"

Ova izjava zvuči objektivno, ali nije. Objektivna istina je važna, ali osećanja utiču na to kako doživljavamo svet i donosimo odluke. Oni koji ih fundamentalno obezvređuju pokazuju očigledan nedostatak empatije.

"Preteruješ"

Kada neko ispolji snažne reakcije, izazvan određenom situacijom, ljudi sa niskom emocionalnom inteligencijom imaju tendenciju da takvo ponašanje okarakterišu kao preterano. Umesto da pitaju za razlog, oni odbacuju osećanja druge osobe kao iracionalna. To je klasičan obrazac umanjivanja emocija, koji psiholozi takođe ističu kao jednu od tipičnih karakteristika.

"To nije istina"

Želja da se uvek bude u pravu ponekad dovodi do naglih ispravki ili odbacivanja tuđe tačke gledišta. Način na koji se izražava neslaganje jednako je važan kao i to da li se uopšte izražava. Grub ton pretvara legitiman prigovor u napad.

"To je zapravo prilično jednostavno"

Ova fraza čini da se druga osoba oseća manjom u nečijim očima. Ono što je očigledno nekome sa puno iskustva, nije nužno jasno i drugima. Osobe koje na to zaboravljaju u suštini "mere" ljude po sopstvenim standardima, zbog čega vrlo često greše u proceni.

"Previše si osetljiv/a"

Gotovo da nema rečenice koja je bolje prilagođena umanjivanju vrednosti nečijih osećanja. Osetljivost nije slabost, naprotiv – ona često predstavlja dublje razumevanje i izraženu empatiju. Ljudi koji je tretiraju kao manu više govore o sebi, nego o osobi kojoj upućuju te reči.