NE RADITE OVO POSLE RUČKA - kardiolozi upozoravaju na tihi okidač VISOKOG PRITISKA: Evo kako da steknete BOLJE NAVIKE i produžite ŽIVOT

Kardiolog dr Brajan Kejs upozorava da, iako su lekovi važan deo terapije, svakodnevne navike imaju ogroman uticaj na zdravlje srca. Posebno ističe popodnevne sate kao kritičan period dana. "Popodne je vreme kada se nagomilavaju stres, umor i loši izbori u ishrani, što često dovodi do skokova krvnog pritiska", objašnjava dr Kejs za Eating Well. Dodaje da upravo male, dosledne promene u tom delu dana mogu doneti veliku dugoročnu korist.

U nastavku su pet popodnevnih navika koje kardiolozi posebno preporučuju.

1. Pokrenite se – makar na nekoliko minuta

Brza šetnja, lagano istezanje ili penjanje uz stepenice mogu značajno pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Popodne je idealno za kretanje jer je stres tada često na vrhuncu.

Kardiolog dr Tarak Rambhatla objašnjava da lagana aerobna aktivnost opušta krvne sudove i poboljšava cirkulaciju. Osim toga, kratko kretanje pruža i mentalni predah, što dodatno doprinosi snižavanju pritiska.

Preventivni kardiolog dr Stiven Fenton dodaje da i kratka, planirana aktivnost može sniziti sistolni pritisak za 5 do 8 mm Hg, a efekat može trajati nekoliko sati.

2. Birajte pametan popodnevni obrok

Ishrana zdrava za srce, poput DASH dijete, ključna je za kontrolu krvnog pritiska. Ona se zasniva na namirnicama bogatim vlaknima i kalijumom, zdravim mastima i smanjenom unosu soli.

„Popodnevni obrok je savršena prilika za pametan izbor“, kaže dr Rambhatla. Voće, jogurt, orašasti plodovi ili povrće pomažu u stabilizaciji pritiska i sprečavaju nagle skokove natrijuma, koji su česti nakon konzumacije prerađene hrane.

3. Odvojte pet minuta za disanje

Stres je jedan od najčešćih uzroka povišenog krvnog pritiska, ali dobra vest je da se može ublažiti vrlo jednostavno.

„Duboko disanje, kratka pauza ili svesno usporavanje pomažu u smirivanju nervnog sistema“, objašnjava dr Kejs.

Već pet minuta sporog, kontrolisanog disanja može aktivirati parasimpatički nervni sistem, usporiti rad srca i sniziti krvni pritisak. Istraživanja pokazuju da ovakve vežbe mogu sniziti sistolni pritisak za oko sedam, a dijastolni za tri mm Hg.

4. Popijte čašu vode ili biljnog čaja

Dehidratacija može negativno uticati na krvni pritisak, a studije pokazuju da osobe sa hipertenzijom često imaju manji udeo vode u organizmu.

Dr Fenton preporučuje jednostavno rešenje: čašu vode ili nezaslađenog biljnog čaja. Dobra hidratacija pomaže očuvanju elastičnosti krvnih sudova i sprečava kasnije skokove pritiska tokom dana.

5. Preskočite popodnevni kofein

Popodnevna kafa može delovati kao brzo rešenje za umor, ali kod osoba sa povišenim pritiskom često ima suprotan efekat. Kofein može privremeno povisiti i sistolni i dijastolni pritisak, kao i otežati večernje opuštanje i san.

„Izbegavanje kofeina u popodnevnim satima pomaže stabilizaciji pritiska i poboljšava kvalitet sna“, ističe dr Kejs. Kao alternativu preporučuje bezkofeinsku kafu ili biljne čajeve.

Popodne je za mnoge najstresniji deo dana, posebno uz poslovne obaveze i porodične zadatke. Upravo tada vredi stati i uvesti male promene. Kratka šetnja, zdrav obrok, nekoliko minuta disanja ili zamena kafe vodom mogu imati veliki efekat.

„Ove navike su jednostavne i lako se uklapaju u svakodnevni život, zbog čega su i najefikasnije“, zaključuje dr Kejs, dodajući da kontrola krvnog pritiska nije samo pitanje trenutnih vrednosti, već ulaganje u dugoročno zdravlje srca.