Ove pčele NE proizvode MED – ali su pravi ŠAMPIONI EFIKASNOSTI na jednom veoma važnom polju

Specifične su po tome što uopšte ne proizvode med, ali su podjednako važne za čitav naš ekosistem. Njihov glavni zadatak jeste da oprašuju biljke, a toliko su efikasne u tom poslu da bi jedna mason pčela mogla da zameni i do 120 medonosnih pčela.

Ono što možda niste znali jeste da u Srbiji živi preko 700 vrsta pčela, a većina su upravo solitarne vrste. Sa ciljem da im obezbede siguran krov nad glavom, ovim neobičnim gošćama vrata su otvorile poljoprivredne škole u Srbiji. U poljoprivrednim školama u Vranju, Vršcu, Požegi, Futogu i Kraljevu postavljeni su inovativni „hoteli za pčele,“ čime je otpočela prolećna faza Nestlé inicijative „Zajedno pčelama na dar“.

Specijalni hoteli za pčelice zidare

Za solitarne pčele oprašivače izgrađene su specijalne drvene konstrukcije koje im pružaju sigurno stanište. Za razliku od medonosnih pčela, jedinke ovih vrsta ne žive u košnicama i imaju važnu ulogu u oprašivanju voća.

- Možda ne razmišljamo o tome dok kupujemo namirnice, ali većina hrane koju jedemo direktno zavisi od oprašivača. Bez pčela naši tanjiri bili bi prazni, jer ne bismo imali jabuke, jagode, pa čak ni kafu. Hoteli koje postavljamo u školama pružaju im zaklon i sigurno mesto za gnežđenje, a takođe su i posebno dizajnirani za edukaciju budućih poljoprivrednika jer imaju providne bočne stranice, što učenicima omogućava da uživo prate sve aktivnosti oprašivača – kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.

Za stabilnost poljoprivredne proizvodnje ključni su upravo ovi divlji oprašivači. Nakon predavanja o regenerativnoj poljoprivredi, koje su držali stručnjaci kompanije Nestlé, Udruženja za očuvanje prirode „Inspira Vivo Grupe“ i gazdinstva „Prijatelji mason pčela“, učenici u svih pet škola su nova znanja odmah primenili u praksi. Đaci su kroz praktičan rad sa stručnjacima naučili kako se vrši biološki monitoring divljih oprašivača prisutnih na njihovim školskim imanjima.

Kako smo pustili korenje

U prethodnoj, jesenjoj fazi, u poljoprivrednim školama u Požegi, Kraljevu, Vranju, Futogu i Vršcu održano je pet edukativnih radionica i posađeno ukupno 200 sadnica medonosnog drveća na školskim parcelama. To nisu samo obična stabla, već stubovi novog ekosistema.

To je učenicima veoma važno, jer im ceo ovaj proces služi ne samo kao "učionica na otvorenom", već i da vide kako izgledaju osnove regenerativne poljoprivrede u praksi. Na tom primeru mogu da vide kako sačuvati vlagu u zemljištu, smanjiti upotrebu pesticida i zašto je plodored njihova najjača karta za budućnost.

U narednim koracima ovog projekta, učenici će učestvovati i u sadnji polinatorskih traka. To su cvetni pojasevi koji služe kao kontinuirani izvor hrane za oprašivače tokom cele sezone i prirodna zaštita useva na školskim dobrima.

Nauka u rukama budućih poljoprivrednika

Ovaj projekat nije samo o sadnji i postavljanju konstrukcija, već je reč o biološkom monitoringu. Učenici uče kako da prate prisustvo oprašivača, beleže parametre kvaliteta zemljišta i vide direktnu vezu između prisustva pčela i boljeg kvaliteta ploda. Podaci koje prikupe služiće sledećim generacijama da donose pametnije i ekološki prihvatljivije odluke.

Inicijativa Zajedno pčelama na dar deo je nastojanja kompanije Nestlé da unapredi biodiverzitet, ojača veze između obrazovanja i održive poljoprivredne prakse i omogući mladima da prepoznaju ulogu regenerativne poljoprivrede u stabilnijoj i odgovornijoj proizvodnji hrane.