SPIRALA GROBLJA odvela KENEDIJEVOG SINA PRAVO U SMRT: "Da je ovo uradio, PREŽIVELI BI", rekonstruisan KOBNI LET u kojem je NASTRADALO TROJE LJUDI, ovako su izgledali POSLEDNJI MINUTI

Džon Kenedi mlađi pripremao se za kasniji let iz Nju Džerzija ka Masačusetstu, gde je bilo organizovano venčanje njegovog rođaka Rorija Kenedija.

Rekao je svom instruktoru letenja Bobu Mereni da mu nije potreban. Prema izveštaju Nacionalnog odbora za bezbednost saobraćaja, naglasio je da "želi da to sam uradi". Kobni let trajao je približno jedan sat i tri minuta pre nego što se avion srušio u Atlantski okean.

Kobna spirala groblja: "Da je ovo uradio, preživeli bi"

Plan je bio da prvo prevezu Loren Beset do ostrva Marta Vinjard, a onda da Džon Kenedi mlađi i Kerolin Beset-Kenedi nastave do Hajanis Portsa, malog, ekskluzivnog sela i primorskog naselja u američkoj saveznoj državi Masačusets, gde se nalazi istorijski "Kenedi kompleks".

Džonov avion Piper Saratoga, snažniji i složeniji avion od Cessne kojom je pre letio, poletio je u 20:39 h, kasnije nego što je prvobitno planirano.

Džef Guceti koji je učestvovao u istrazi ove tragedije, tvrdi da su ovako izgledali poslednji sati Džona F. Kenedija mlađeg.

Nakon što je Džon poletio odmah nakon zalaska sunca, "pratio je obalu Konektikata i Roud Ajlanda a zatim se okrenuo prema moru, ka Marta Vinjardu".

U to vreme, Džon je bio u procesu dobijanja dozvole za instrumentalno letenje avionom, pod kojim se podrazumeva da da pilot može upravljati letilicom koristeći instrumente u kokpitu.

„Vremenski uslovi su tehnički bili prema pravilima vizuelnog leta (VFR), iako je bilo maglovito. Ali čim je skrenuo prema crnom okeanu sa vidljivošću od tri do pet milja u magli... o bi moglo biti i prema pravilima instrumentalnog leta (IFR) - što znači da morate skenirati svoje instrumente kako biste obezbedili siguran i stabilan let", dodao je pa napomenuo:

"Bio je obučen da gleda spolja kako bi dobio vizuelne znakove. Nije bilo takvih znakova".

Poslednjih 30 milja avion je počeo da luta dok se približavao tački gde je trebalo da započne spuštanje prema ostvru Marta Vinjard.

„Njegova putanja leta u vodu ukazuje na nešto što se zove prostorna dezorijentacija. Njegovo unutrašnje uho se igralo sa njegovim osećajem orijentacije. Vaše unutrašnje uho kaže da skrećete levo, a zapravo ne skrećete. Dakle, ispravljate udesno, misleći da ispravljate avion".

Putanja leta bila je u skladu s onim što je poznato kao spirala groblja. "Avion je ušao u poslednji zaokret i ostao je u tom zaokretu sve do okeana", napommenuo je.

Pojašenjenja radi, pojam "spirala groblja" odnosi se na opasnu vrstu prostorne dezorijentacije pilota. Tokom dugotrajnog, blagog zaokreta, unutrašnje uho pilota prestaje da oseća skretanje. Kada pilot pokuša da ispravi letelicu, ima osećaj da skreće u suprotnom smeru i instinktivno se vraća u prvobitni zaokret.

"Da je samo leteo ravno, a da nije manevrisao, bio bi iznad Marta Vinjarda za tri do pet minuta", istakao je.

Kerolin Beset-Kenedi i njena sestra nisu ni znale šta se dešavalo

"Prošlo je 17 sekundi od trenutka kada su počeli da skreću sa svoje putanje leta do trenutka kada je avion udario u okean. Možda su oseile malu silu kako ih gura nadole u sedištima. Možda osetite u tom momentu malo ubrzanje, a onda su udarili u površinu vode i bilo je govoto", dodaje Guceti koji smatra da supruga Kenedija mlađeg i njena sestra možda nisu ni bile svesne šta se dešavalo.

Džonu F. Kenediju junioru bilo je drugačije: „Očekivano da pilot bude jako zbunjen i možda malo uplašen jer instrumenti nisu odgovarali njegovom osećaju":

Budući da Piper Saratoga nije imao crnu kutiju, nije bilo snimaka glasa u kokpitu.

„Sile udara bile su ogromne. Bilo je toliko tajnovitosti i osetljivosti oko pogleda na olupinu ili tela u to vreme da smo bili prilično ćutljivi o tome šta smo videli ili šta je videla mornarica. Nad olupinom je bila 24-satna straža", ispričao je.